Аутор: монахиња Атанасија Рашић
Страна: 656
► Остали детаљи

Опет рече Бог: Нека изникне из земље трава, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво родно, које рађа по својим врстама, у којем ће бити семе његово на земљи. (Пост. 1.11)

Желим да се дивљење због стварања света снажније угњезди у твом срцу, па било где да се обретеш и крај било какве врсте биља да застанеш, да примиш јасну поруку Саздатељеву. Кад видиш растиње траве и цвет, ти најпре помисли на човечанску природу, сећајући се слике мудрога Исаије да је свако тело трава, и све добро његово као цвет пољски.

- Нека изникне из земље трава - Да би се држала закона свог Творца, земља је истога трена започела са клијањем, прошавши краза све ступњеве раста биљака, те је довела растиње право до савршеног обличја. И појавише се ливаде пребогате високом травом, а по плодним равницама таласало се зеленило, пружајући лелујањем класја призор попут узбурканог мора. И свакаво биље и све врсте зеља, и што у струковима расте, и што бобице доноси, све је то у изобиљу прекривало земљу.

- Неко од тога растиња беше приготовљено да украси човекову трпезу, а неко да својим лишћем и плодовима буде храна за животиње. Неко нам, опет пружа своју лекарску корист, неко своје сокове, неко млечац, пруће, кору или плод. Једном речју, све оно што је наше дуговремено искуство, сабирајући појединачне случајеве, изнашло да нам је од користи, то је мудра промисао Саздатеља предвидела од самог почетка и привела у постојање. А ти, кад видиш питомо и дивље растиље, што расте у води или на сувом, које има цветове или је бесцветно, спозна у томе малом оно што је велико, увећавај увек своје дивљење, и јачај, молим те, у својој љубави према Творцу. Присети се како је Учинио да неко растиње буде вечно зелено, а неко да буде голо; од црногоричног дрвећа једно с јесени губи лишће, а друго је вечно са лишћем ...

- Нека изникне из земље - Ова кратка заповест постаде сместа велика природна и уметничка творевина, стварајући хитрије од наше мисли, небројено мноштво врста растиња. Та заповест још и сада у земљи пребива, и нагони је да сваке године испољи своју силу, те да том силом настаје и трава и семење и дрвеће. Јер, као што се чигра, после првог замаха на који је неко покрене касније сама обрће, пошто пободе свој вршак и окреће се око своје осовине, тако се и природни круг, пошто је најпре оном заповешћу започет, наставља у све будуће време све док не доспе до општег окончања васељене. По том кругу похитајмо и сви ми, да дајемо плода и да будемо пуни добрих дела, како би смо били засађени у дому Господњем, и процветали у дворовима Бога нашега, у Христу Исусу, Господу нашему, Коме слава и власт у векове векова.
Амин.

Свету Василије Велики

Садржај

Упознајмо самоникло јестиво, отровно, лековити и корисно биље
Јестиве и отровне гљиве
Кувар самониклог биља, припрема и чување хране у природи
Прежвљавање у природи
Гајење јестивог биља, живине и стоке, без хемије, механизације и великих материјалних издатака, на природан начин, коришћењем традиционалних знања
Станишта
Саветник знања и вештине