Аутор: Александар Арсенин
Страна: 270
► Остали детаљи

Књига Александра Арсенина по својој садржини, комплексној структури, питањима и дилемама које отвара и одговорима и алтернативама које нуди, је штиво које је апсолутно подобно да оправда много различитих, а лепих, пријатних епитета.

Актуелно, компетентно, занимљиво, поштено,…
Оно што, већ на први поглед књигу чини изузетно актуелном је конфликт или боље речено корелација између два феномена чији је прворазредни значај у времену у коме живимо неспоран.
С једне стране „дигитална ера“, „електронско доба“…, различити појмови којима означавамо доба у коме живимо и феномене који су са економског, политичког, социолошког и сваког другог аспекта дословно продрмали наш свет и цивилизацију и за само пар деценија изменили их на начин и у мери за које је некада било потребно да протекне више векова. А с друге стране, приватност као феномен који на срећу, за огроман број људи, без обзира на све смутње и дилеме савременог доба, још увек представља изузетно значајни, неодвојиви, апсолутно битни део интегритета човека. Нешто без чега тог интегритета заправо и нема.

Велики број питања које аутор третира а која се крећу у широком дијапазону, кроз више сфера, од електронике, преко политике, психологије, социологије, права, па и религије, потврђује његову евидентну и то мултидисциплинарну компетенцију.

А несумњиву вредност текста представља начин на који Арсенин пише, начин који чини штиво занимљивим и за оне који о питањима које третира знају и много мање. Његов вредносни став и критичка оријентација су препознатљиви али немају за последицу нимало непоштен, некоректан однос према материји којом се бави. Услед тога он, говорећи о ризицима и штети, ниједног тренутка не доводи у питање погодности и користи које човек има или може имати од употребе најсавременијих технологија.

Дакле, актуелно, компететно, занимљиво, поштено….

Али на самом крају, пада ми на памет да је епитет који на вероватно најбољи начин коресподира са напором Александра Арсенина да напише овај текст – одговорност. Јер, бар мени тако изгледа, цео текст је заправо одговорно подсећање на то да је време и да је веома важно потражити и наћи прави одговор на једно изузетно важно питање.

„Да ли настављамо у правцу слободног човека или у правцу подобног грађанина глобалне заједнице, одлука је још увек на нама и још увек је време да утичемо на њу“.

Истина је, одлука је на нама и још има времена да буде права. Али истина је и да има јако много „аргумената“ у прилог избора оне друге, поданичке опције. А међу њима су вероватно најсугестивнији они који се односе на безбедност. То је, у свету суоченом са опасностима од тероризма и организованог криминала, у димензијама какве у историји нису запамћене, на неки начин и логично. Али нипошто не потцењујући значај питања безбедности и доприносе о решавању тих питања може дати примену најсавременијих електронских технологија, мислим да нас с тим у вези Арсенинова књига подсећа на вечно вредну, дуже од два века стару сентенцу Бенџамина Френклина – „онај ко је ради безбедности спреман да се одрекне слободе, не заслужује ни безбедност ни слободу.“

Родољуб Шабић
Повереник за информације од јавног значаја и приватност
Београд, 2. октобар 2012. године