Аутор: Милена Јововоћ
Страна: 200
► Остали детаљи

„Миленени извори“ у Добрачи код Крагујевца, ове године 16. по реду, протекли су у знаку промоције књиге песама „Прстенована тамом” песникиње Милене Јововић, у чију част се ова тродневна манифестација и приређује.

Откако су је препознали уредници „Просвете“ 1963. године књигом „Откриће” траје посебна појава нашег песништва, лирика чији је извор у души, колико и у земљи Србији! Стасала је у покрету „Орфеј међу шљивама” где се из мноштва српских песника са села, под покровитељством мудре речи Драгише Витошевића и Владе Кошутића, изродило троје аутентичних: Добрица Ерић, Србољуб Митић и Милена Јововић. Свако од њих има своје село, свој песнички свет, светлост и таму, филозофију и доживљај постојања на земљи.

У свему томе, Милена има посебан глас, глас женски и овоземаљски. Она је песник заштитник хлеба, косива, кућног прага и Душанановог царства, стожера на гувну и Крста на храму! Песник је ту да трепери и да читавог живота пише молитве састављене од сто песама. Друго име њене поезије је душа. Душа се оглашава речима и сликама, по таласима живота, времена и смрти. Огромни сложени и раскошни свет и терет Србије Милена не преузима из природе по принципу фотографије. Њен свет и терет допиру из њене имагинације из психо емотивне конституције. Песникова мисао је огледало природе, као и савест, она споља пресликава уметника и тек тада је изражава, обликује и пева. Милени стихови пљуште као киша над долом, веју као снег над Србијом, светле као залазак сунца. Миленин заштитни знак је Симонида, вечна Српкиња, девојчица и краљица, омиљена и омражена.

Тамом су прстеноване песникиња и поезија. У тој тами светле језик, песничке слике, мисли и осећања. Ова књига има структуру великог језичког живописа. Као бескрајни низ фресака нижу се сцене са мислима и осећањима песника који бди над Србијом, над њеном душом, над старим златним сјајем историје, судбине и опстанка, беседио је Драган Лакићевић главни уредник Српске књижевне задруге.
Сама песникиња, на радост окупљених бројних гостију манифестације, посведочила је о својим инспирацијама, песмама и свом делу.

- Ова књига је настало давно, још док сам била дете! Имала сам девет година, када су неке агилне жене ишле по селима и носиле велику књигу репродукција слика старих мајстора. Као радознало дете мало сам завирила у књигу. Међу репродукцијама је била слика Косовске битке и много портрета средњевековних српских јунака. Ту сам открила погледе ратника који су код мене изазвали чуђење. Изненадили су ме погледи сукобљених и схватила сам како се гледају крвни непријатељи. Препознала сам страх у очима и на једној, и на другој страни. Те импресије укопале су се у мене и ја сам размишљала годинама како да се ослободим тих утисака. Питала сам се зашто ме је сликар увео у ту драму. Мислим да је то описано у мојој књизи „Прстенована тамом“ у којој сам описала Косовско битку и бавила се косовским јунацима. Критичари су ми рекли да сам их оплеменила. Ја знам да су у народу они већ познати, али ја сам их видела из једног другог угла (...). Ништа нисам увеличавала, ово је само још једна прича о Косову, у чекању неког који ће трајно дати завршну реч, посведочила је Милена Јововић….

са промоције у Крагујевцу