Autor: Aleksandra Mančić
Strana: 200
► Ostali detalji

Postojanost mističkog govora jeste telesna i u telu otkriva energiju za opštenje s Bogom... Taj govor, čija je prva odlika neuhvatljivost, oblikujući svoje odvažne i dalekosežne ideje putem tela, iziskuje senzibilan, višedisciplinaran pristup kojim autor suvereno rukuje u svom ogledu. Gotovo muzički komponovan, u etidama i varijacijama, on je prvenstveno posvećen hrišćanskom unutrašnjem iskustvu, ali nudi nam i uvide i nagoveštaje koji se tiču misticizma uopšte. Pisan ekstatično, u refleksivnom, asocijativnom i pripovednom ključu, bremenit osobenom duhovnošću, te nenametljivom, bogatom i produktivnom erudicijom, kao i istraživačkom i kreativnom invencijom, neposredno nas uvodi u samo srce složene, ne uvek dokučive problematike. Nošen tragalačkim darom oplemenjenim ironijom i ličnom, životnom bojom, on nas poziva na saučesničko čitanje.Prevodilac niza značajnih dela u srpskom izdavaštvu, Aleksandra Mančić je autor knjiga: Prevod i kritika (2010), Moje telo nije obmana mašte: Servantesove veštice (2009), Vetrenjače na jezik: Dnevnik prevođenja Don Kihota (2005) i Preverzije: Ogledi o španskim prevodima iz srpske književnosti (1999).