Аутор: Едмунд Хусерл
Страна: 409
► Остали детаљи

Пред нама су предавања која је Хусерл држао 1923/24. Њихов значај се пре свега састоји у чињеници да је реч о првом обухватном делу које за свој предмет има историју филозофије. Отуда оно представља својеврсни преокрет у развоју феноменолошке филозофије, која је испрва била наглашено негативно настројена према историји филозофије. Уколико је њен окрет ка самим стварима био усмерен против тада владајућег позитивизма и психологизма, онда је барем у једнакој мери био нерасположен спрам саморазумљивог позивања на општа места, и толико увреженог заклањања иза ауторитета филозофске традиције. Премда су у литератури изузетно чести приговори усмерени против неповесне, а тиме и анахроне устројености феноменолошког мишљења, треба нагласити да се садржај курса о првој филозофији заправо подудара са Хусерловим планом за трећи том Идеја за чисту феноменологију и феноменолошку филозофију. Премда је за Хусерловог живота публикован тек први том са поднасловом Општи увод у чисту феноменологију (1913), укупна предрасуда о феноменологији бива донекле промењена чим увидимо да је идеја специфич-но феноменолошког приказа историје филозофије била иманентно садржана већ у првом системском нацрту феноменолошке филозофије. Са таквим Ху-серловим системским пројектом се тешко може помирити уврежено тумачење, према којем се "чини да нико није одлучније од њега срушио мостове са историјом филозофије".


САДРЖАЈ

Драган Проле: Хусерлов појам прве филозофије, 5

ПРВИ ДЕО: Од Платонове идеје филозофије до почетака њеног нововековног остваривања код Декарта, 47

Прва глава: Идеја филозофије и њено повесно порекло, 49
1. Предавање: О повесном задатку феноменологије да постане развијени облик прве филозофије, 49
2. Предавање: Платонова дијалектика и идеја филозофске науке, 58

Друга глава: утемељење логике и границе формално-апофантичке аналитике, 66
3. Предавање: Аристотеловско-стоичкатрадиционална логика као логика консеквентности или сагласности, 66
4. Предавање: Екскурс: О универзалној логици консеквентности као аналитичкој математици, корелативном начину расправљања формалне онтологије и проблему логике истине, 74

Трећа глава: Прва осмишљавања сазнајне субјективности проузрокована софистичком скепсом, 83
5. Предавање: Откриће сазнања идеја и грчки почеци филозофске, рационалне науке, 83
6. Предавање: Захтев за теоријом сазнања који је имплициран у Платоновој идеји дијалектике, 90
7. Предавање: Систематски нацрт потпуне идеје логике - логике истине - као науке о сазнајућој и начелно творећој субјективности, 98

Четврта глава: Повесни почеци науке о субјективности, 107
8. Предавање: Аристотелово утемељење психологије и темељни проблем психологије уопште, 107
9. Предавање: Скептицизам - нечелно значење његове "бесмртности" у повести филозофије. Одлучујући Декартов корак, 114
Предавање: Картезијанске медитације, 121
Предавање: Први стварни поглед у трансценденталну науку. Прелаз са Картезијанских медитација на Лока, 129

ДРУГИ ДЕО: Почетни разлози покушаја егологије код Лок а и њена трајна проблематика, 139

Прва глава: Начелно ограничење Локовог видокруга и његови разлози, 141
12. Предавање: Наивни догматизам објективизма, 141
13. Предавање: Емпиријске предрасуде - психологизам у теорији сазнања, 153
14. Предавање: Узорност нововековне природне науке као отежавајући мотив за изградњу праве интуиционистичке науке о свести, 160

Друга глава: Критичко прикључивање правој и трајној проблематици скривеној у Локовим истраживањима, 171
15. Предавање: проблем иманенције и синтетичко јединство у свести, 171
16. Предавање: Нереалност иманентног садржаја синтезе свести у њеном поларизовању Ја-предмет и проблем интерсубјективности. Запажања о Берклијевој критици Лока, 180
17. Предавање: О питању конституције "спољашњости": картезијанска евиденција самодатости ствари у опажају, 187
Трећа глава: Теорија апстракције емпиризма као индекс пропуштања идеје ејдетичке науке о чистој свести, 201
18. Предавање: Непрепознавање интуитивне самодатости општих суштина, 201
19. Предавање: Нужност проширивања идеје интуиције, 208

ТРЕЋИ ДЕО: Берклијева и Хјумова изградња претходних скептичких форми феноменологије и догматски рационализам, 219

Прва глава: Од Лока до Берклијеве радикалне консеквенце чисто иманентне филозофије, 221
20. Предавање: Позитивно повесно значење обнављања скептицизма од стране Лок а и његових следбеника, 221
21. Предавање: Берклијево откриће и погрешно натуралистичко тумачење проблема конституције реалнога света, 230
22. Предавање: Берклијев монадолошки став: Поређење са Лајбницом. Прелаз ка Хјуму, 235

Друга глава: Хјумов позитивизам - довршење скептицизма а уједно и одлучујући припремни корак ка темељној tрансценденталној науци, 243
23. Предавање: Хјумова номиналистичка редукција свих идеја на импресије и бесмисао тог принципа, 243
24. Предавање: Нужна ејдетика науке о свести и индуктивно-емпиријски објективизам код Хјума, 254
25. Предавање: Проблем конституције код Хјума - али и његово окончавање у потпуном скептицизму, 262

Трећа глава: Рационализам и метафизика нововековља, 275
Предавање: Основне црте позитивно заснивајуће линије нововековног рационализма и његов догматизам, 275
Предавање: О метафизици и теорији сазнања. Значење Лајбницове монадологије и Кантове критике ума, 287

РАСПРАВЕ, 297

КАНТОВ КОПЕРНИКАНСКИ ПРЕОКРЕТ И НАЧЕЛНИ СМИСАО ТАКВОГ КОПЕРНИКАНСКОГ ОБРАТА, 299

КАНТ И ИДЕЈА ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ, 325
Предговор, 325
Кант и идеја и идеја трансценденталне филозофије, 335
Револуција природног начина мишљења, 336

II. Саморазумљивости света и свесни живот, 339

III. Откривање царства трансценденталног искуства, 347
а) Чиста субјективна и интерсубјективна свест, 347
б) Трансцендентално истраживање суштина и трансцендентална наука о чињеницама, 355
ц) Природна и трансцендентална рефлексија и понор интенционалности, 359
д) Природна рефлексија и недовољност психолошке редукције, 369

IV. Смисао "довођења у питање" света, 372

V. Оправдавање трансценденталног "идеализма": његово систематско научно провођење, 380

VI. Кантов нацрт првог система научне трансценденталне филозофије, 384

VII. Повесни развој трансценденталне филозофије и њено практичко значење, 387

VIII. Смисао Кантов ог наслеђа, 388

ПРОБЛЕМ ГЕНЕЗЕ ИДЕЈЕ СТРОГЕ НАУКЕ КОЈА НИЈЕ ИСТОРИЈСКА НЕГО ИДЕАЛНА, 393

Практички човек у природном животу у свом практичком околном свету - практичко сазнање - прелаз у теоријски став, 39