„Псалми у свили душе“, нова песничка књига поетесе Наде Аничић Црњенице, баштини све оне сокове литургијско-химничне поетике златног српског века из периода Немањића, надовезујући се на лирске традиције међуратне и поратне српске лирике, па све до најновијих поетика савремене српске поезије.
Надина поетика има традиционалистички проступ певању и мишљењу. Њен песнички рукопис старог је кова, јер ови стихови одишу духовношћу која одзвања диљем ове књиге. Без обзира да ли су песме писане везаним стихом или су ослобођене риме и строгих правила, у свакој песми осеча се тананост и префињеност душе која је изаткала вез од најлепших речи нашег језика. Толико богатство језика ретко се среће и готово да сам дошао у искушење да неке речи почнем да записујем у сопствени речник, јер су ти драгуљи, одавно заборављени, сада кроз ове стихове поново оживели.
Надина поесија је чиста музика ожовљена кроз свет детињства и сремске равнице, кроз мотиве завичаја, који се оре попут најлепше химне лепоти. Но иза, на први поглед једне разиграности и распеваности, крије се тајна и мудрост коју је лирски субјект уткао у биће језика и оне се заумним путем осећају иза сваког стиха, иза сваке изговорене речи која ромори и жубори попут хучног планинског врела. Жељко Сарић