Аутор: Приредио Горан Спасојевић
Страна: 122
► Остали детаљи

Хришћанске песме Пресветој Царици Небеској Приснодјеви Марији Богородици састављене подобно Псалмима Давидовим

Штампано 1881. у Москви, издање руског манастира Св. Пантелејмона на Светој Гори.

Православна Црква се држи онoг што је у Светом Писму и у Светом Предању речено о Пресветој Богородици и свакодневно је прославља у својим храмовима, иштући од ње помоћ и заштиту. Знајући да су њој пријатне само оне похвале које одговарају њеној истинској слави, Свети Оци и црквени песници молили су се њој самој и Сину њеном да их уразуме, како би је достојно опевали:

Огради помисли моје, Христе мој, јер се, ево, чисту Мајку Твоју опевати усуђујем (Икос Успења Мајке Божије).

"Црква учи да се Христос заиста родио од Марије Приснодјеве" (Св. Епифаније Кипарски, Истинита реч о вери).

"Да не бисмо пали у хулу, ми нужно морамо исповедати да је Света приснодевствена Марија одиста права Богородица. Јер они који поричу да је Света Дјева истинска Богородица, нису верници, него ученици фарисеја и садукеја" (Преп. Јефрем Сиријац, Монаху Јовану).

Из Предања је познато да је Марија била кћерка престарелих Јоакима и Ане, и да је Јоаким потицао из царске лозе Давида, а да је Ана била свештеничкoг рода. Но, иако знатног рода, они беху сиромашни. Међутим, није ово било оно што их је жалостило, него чињеница да немају деце и да се не могу надати да ће њихови потомци видети Месију. Али гле, када се они, презрени од Јевреја због своје бездетности претужних срца молаху Богу - Јоаким осамљен на гори на коју се повукао након што свештеник није хтео у храму принети његову жртву, а Ана у своме врту, оплакујући неплодност утробе своје - јави им се Анђео и саопшти им да ће (зачети и) родити кћерку. Пресретни, они обећаше да ће своје дете посветити Богу.

После девет месеци њима се роди кћер, Марија, која од раног детињства пројављиваше најизврснија својства душе. Када она напуни три године, родитељи, испуњавајући дати завет, свечано одведоше малу Марију у јерусалимски храм. Она сама узиђе уз високе степенице, а на улазу у храм дочека је Првосвештеник и, по откровењу Божијем које је добио за њу, уведе је у Светињу над светињама. Са собом она, у дотад безблагодатни храм, уведе и благодат Божију, која почива на њој (Кондак Ваведења). То је био поново саграђени храм у Јерусалиму, на који није силазила слава Божја, као што је некад раније силазила на Скинију, или на Соломонов храм. При храму су постојале одаје предвиђене за девице, и она је смештена у једну од њих. Међутим, она је толико времена проводила на молитви у Светињи над светињама, да се слободно може рећи да је живела у њој (Друга стихира Ваведења на Господи возвах и на Слава и ниње). Украшена свим врлинама, она беше пример необично чистог живота. Свима је била покорна и послушна, никога није повредила, никоме грубу реч рекла, према свима је била љубазна, па чак ни нечистој помисли није давала места (Скраћено из Св. Амвросије Милански, О Свегдадевствености Дјеве Марије).

"Без обзира на праведност и чистоту живота који је Богородица водила, грех и вечна смрт пројављивали су у њој своје присуство. Они нису могли а да га не пројављују: такво је исправно и тачно учење Православне Цркве о Богородици, што се тиче првородног греха и смрти" (Епископ Игњатије Брјанчанинов, Учење Православне Цркве о Мајци Божијој). "Слободна од греховног пада" (Св. Амвросије Милански, Тумачење 118. псалма), она није била слободна од греховног искушења. "Само је Бог без греха" (Св, Амвросије Милански, исто), а човек ће увек имати у себи нешто што је потребно исправљати и усавршавати, да би испунио Божију заповест: Будите свети као што сам свети Ја, Господ Бог ваш (Књига левитска 19, 2). Уколико је неко чистији и савршенији, утолико више запажа своја несавршенства и сматра себе недостојним.


Садржај

УВОДНО СЛОВО О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ
Светог Јована Шангајеког, 7
Катизма прва, 19
Катизма друга, 24
Катизма трећа, 29
Катизма четврта, 33
Катизма пета, 38
Катизма шеста, 41
Катизма седма, 45
Катизма осма, 50
Катизма девета, 55
Катизма десета, 59
Катизма једанаеста, 63
Катизма дванаеста, 68
Катизма тринаеста, 71
Катизма четрнаеста, 77
Катизма петнаеста, 80
Катизма шеснаеста, 83
Катизма седаманаеста, 87
Катизма осаманеста, 92
Катизма деветнаеста, 100
Катизма двадесета, 105

ЗАВРШНА СЛОВА О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ
Светог Теофана Затворника, 114
Преподобног Силуана Атонског, 11