После лектире новог романа Љубомира Никчевића „Пси неба“ може се, са многобројним разлозима , утврдити како је аутор опседнут двема темама, и то дугорочно и неотклоњиво. Најпре, то је колоплет страсти, такозваних, бивших порока, љубавних троуглова у сивилу нашег учмалог и иначе монотоног живота. А, одмах напоредо, ако хоћете и комплементарно, овде се јавља тај пресудни предео дешавања, временски колико и просторни, у туробним нашим годинама санкција, ваздушног рата, мафијашких обрачуна, сумњиве приватизације друштвене имовине. Овај аутор веома мари патријархални поредак који чојство и јунаштво има превасходно на уму.