Аутор: Густав Ле Бон
Страна: 174
► Остали детаљи

Ово дело написано је 1895. и најпознатија је књига Гистава Ле Бона (1841-1931), француског социјалног психолога и физичара-аматера. Под гомилом је овај аутор подразумевао организовану друштвену творевину, у којој се формира колективна свест и у којој је индивидуалност појединца потенцијално изгубљена...


Ле Бон сматра да у гомили појединац губи идентитет, постаје део просека и није у стању да приступи делима која захтевају велике интелектуалне напоре. Ово дело говори и о души гомиле, осећању и моралности, њеној имагинацији и религиозним облицима које добијају сва убеђења гомила. Аутор у овом делу класифукује гомилу, проговара и о злочиначкој гомили, бирачкој гомили, али и пороти у кривичном суду, као и о парламентарној скупштини.


Ле Бон је међу првима истакао да се гомиле морају водити, усмеравати, дајући многа решења из психологије маса који би служили овом циљу. Овај аутор је обележио једну епоху и на подручју социологије и психологије маса, а потреба за тумачењем гомиле чини се да никада не престаје да бива како неопходна, тако и актуелна.