Аутори: Јован Корнаракис, превод са грчког Јелена Петровић, Данијела Јевтић, приредио Јован Србуљ
Страна: 373
► Остали детаљи

Господин Корнаракис у својим богословским огледима-опитима говори о смислу страдања као једином истинском путу ка спасењу, ако се увек има у виду пример и путоказ Господњи. Говори о смислу вапаја, о валају као могућем излазу из сопавене таме греха и несвесног, о вапају као светлости људске душе ако се вапи молитвеним подвигом Господу Исусу Христу. Корнаракис настоји да човека нашег доба суочи са њиме самим, како би видео себе огољеног до последње варке и без маске натучене савременим, технолошки удобним, начином живота; настоји да човека нашег доба суочи са свим прелесним (неуротичним) процесима који су увек у нама, да би увидели истинско сопство на крсном путу којим је ходио Господ и после Њега сви православии.

Душевне, егзистенцијалне и духовне проблеме који сатиру савременог човека још су давно увидели, оповргли их и дали им решење - Свети Оци. Они су православии психотерапеути (душеисцелитељи) који су дубоко проникли у ломове и амбисе људске душе оптерећене грехом. Њиховим живим ученьем Корнаракис опитује расцеп и крхотине савременог човека. Светоотачко предање је кључ за тумачење несвесних душевних сила.

Технолошко лажно благостање изнедрује безболни православии начин живота и тиме гуши душу-хришћанку и дух који стреми Богу обесловљује. Решење је у трпљењу и непрестаној невидљивој борби који осмислују живот, садржина су живота по Богу. Постоје два пута. Оба воде у пустињу. Или у удобну пустињу технологије, која нам одвлачи пажњу од оштрог сагледавања нас самих, кроз коју не струји дах вечности. Или у светоотачку пустињу у којој можемо да разоткријемо сами себе, изнад које је небо.
Јован Србуљ


Садржај

ПСИХОЛОГИЈА: ПОГЛЕД ИЗ ПУСТИЊЕ
(ЧОВЕКОВ ВАПАЈ У ДОБА ТЕХНОЛОГИЈЕ)

ПРОБЛЕМ ОДНОСА ИЗМЕЂУ ПАСТИРСКОГ СТАРАЊА
И ПСИХОТЕРАПИЈЕ СА ПРАВОСЛАВНОГ СТАНОВИШТА

ПРОЛОГ, 5
Први део
ПАСТИРСКО СТАРАЊЕ И ПСИХОТЕРАПИЈА
I Дубинска психологија и психотерапија
1. Основни циљеви дубинске психологије, 6
2. Психотерапија као ослобађајући чин, 9
II Православно хришћанско пастирско старање
1. Основне тежње пастирског старања, 15
2. Пастирско старање као спасоносни чин, 17

Друга део
ПРОБЛЕМ ОДНОСА ИЗМЕНУ ПАСТИРСКОГ СТАРАЊА
И ПСИХОТЕРАПИЈЕ СА ПРАВОСЛАВНОГ СТАНОВИШТА

I Односи пастирског старања и психотерапије
1. Проблем односа између пастирског старања и психотерапије, 19
2. Разлике и сличности пастирског старања и психотерапије, 20
II Став православие теологије према проблему односа између пастирског старања и психотерапије
1. Односи пастирског старања и психотерапије према изворима божанственог откровења, 29
2. Однос православног пастирског старања и психотерапије, 38
ЗАКЉУЧАК, 43

ДОЖИВЉАЈ СТРАДАЊА ПРЕМА УЧЕЊУ СВЕТОГ ПИСМА
(ДОПРИНОС ПАСТИРСКОЈ ПСИХОЛОГИЈИ)

Предговор, 47
Увод
1. Страдање као општељудска појава, 48
2. Страдање и спасење, 49
3. Пастирски значај психолошког и духовног проучавања страдања, 51

Први део
СТРАДАЊЕ ПРЕМА УЧЕЊУ СВЕТОГ ПИСМА

I Страдање према учењу Старог Завета
1. Почетак страдања према књизи Постања, 52
2. Страдање Авраамово, 55
3. Страдање Израиља као народа, 57
4. Страдање Јовово, 59
5. Сградање Исаијиног слуге, 62
6. Страдање Јеремијино, 62
II Страдање према Новом Завету
1. Страдање према Господу нашем Исусу Христу, 64
2. Страдање Христово, 65
3. Страдање према Апостолу Павлу, 68
4. Страдање према осталим местима из Новог Завета, 70

Други део
ПСИХОЛОШКА И ДУХОВНА АНАЛИЗА СТРАДАЊА

I Психолошка анализа противречне сржи страдања
1. Анализа деловања сила противтеже приликом доживљаја
противречности, 71
2. Трагични елемент страдања, 76
3. Ирационалан елемент страдања, 78
II Психолошко-дијалектички процес страдања
1. Општи дијалектички карактер страдања, 80
2. Проживљавање борбе као чинилац синтезе, 82
3. Проживљавање "синтезе", 84
III Духовни аспект страдања
1. Органска веза духовног и психолошког аспекта страдања, 87
2. Страдање као крсна тајна, 88
3. Искуство проклетства, 89
4. Доживљај благослова, 90
IV Хришћанско страдање према пастирској теологији
1. Страдање као централно верско искуство, 92
2. Страдање као регулатор пастирског деловања, 93
3. Однос пастирског деловања према доживњају страдања, 94

ЉУДСКИ ВАПАЈ ,
...пред сијамским братом...!
УМЕСТО ПРЕДГОВОРА, 107
1. ВАПАЈ ИСУСОВ!, 111
2. ЕГОЦЕНТРИЧНИ "КРАТАК СПОЈ” ЉУДСКОГ ВАПАЈА, 120
3. РАЗДВАЈАЊЕ СИЈАМСКИХ БЛИЗАНАЦА, 126
4. "САМОХИРУРГ", 131
5. МОНОЛОШКИ ДИЈАЛОГ, 136
6. У "КЛАНИЦИ" ПОДВИЖНИЧКОГ ДИЈАЛОГА, 140
7. ВРХУНАЦ ЉУДСКОГ ВАЛАПАЈА, 147
УМЕСТО ЕПИЛОГА, 153

ОСНОВЕ ПСИХОЛОГИЈЕ ТРЕЗВОУМЉА
ПРЕДГОВОР
1. Предање као критеријум одређења и објективног тумачења религијско-психолошких појава, 161
2. Религијско-психолошка важност списа трезвоумних отаца, 164

Прво поглавље
ПСИХИЧКО УСТРОЈСТВО ЧОВЕКА
1. Душа, 167
2. Ум, 168
3. Помисао , 173
4. Несвесно, 175

Друго поглавље
ПОДВИЖНИЧКА ПСИХОЛОГИЈА
1. Демонска психологија, 179
2. Психологија страсти, 183
3. Борба против страсти, 186
4. Бестрашће, 190

Треће поглавље МИСТИЧКА ПСИХОЛОГИЈА
1. Чиста молитва, 192
2. Сазрцање, 196
3. "Светлост", 199
4. Божанска Љубав, 201

ОТАЧКИ ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДАНАЕСТОГА ЧАСА
Из психологије скрушености

СЛОВО ПРЕ, 209
1. У КОРЕНЕ СКРУШЕНОСТИ, !, 211
2. ПАРАЛИШУЋА ТЕСКОБА ИЛИ СТВАРАЛАЧКИ СТРАХ?, 216
3. БЕКСТВО У, БЕКСТВО!, 218
4. УМИЛИТЕЉНО СЕЋАЊЕ НА СМРТ, 224
5. КРИВИЦА - САМООСУђИВАЊЕ, 227
6. ПСИХОЛОШКА ТАЈНА ПУСТИЊЕ, 232
а) "Глумљење кривице", 241
б) "Недужна оптужба", 244
в) “Присвајање туђе кривице", 246
7. ТРАНСЦЕНДИРАЊЕ БЕЗ ГРАНИЦА, 247
8. ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТ ТРАНСЦЕНДИРАЊА, 252
9. ОД ГОРКОГА СЛАТКО, 254
10. МУЖАНСТВЕНА ВЕЛИЧИНА СУЗА, 259
11. СВЕГНУСНИ, 261
СЛОВО ПОСЛЕ, 263

ОДБЛЕСЦИ ОТАЧКЕ ПУСТИЊЕ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ
(Од Албера Камија до авве Исаака Снријског)

ПРВДГОВОР, 265
1. АПСУРДНИ АСПЕКТ ПОДВИЖНИЧКОГ ДОЖИВЉАЈА, 267
2. НА СТАЗАМА УНУТРАШЊЕГА РАСТРОЈСТВА, 271
3. О НЕСПОКОЈНОМ СПОКОЈСТВУ, 274
4. МУДРОСТ ИСКУШЕЊА, 277
5. ПОДВИЖНИЧКО ТИХОВАЊЕ И СРЕТАЊЕ СА ЉУДИМА, 280
6. СОЦИЈАЛНА ПРИРОДА ПОДВИЖНИЧКОГА ТИХОВАЊА, 283
7. ПОКОЈ УСРЕД МУКЕ, 289
8. ПОДВИЖНИЧКА И АПСУРДНА САВЕСТ, 293
9. У МРАКУ ПОДВИЖНИЧКЕ ТЕСКОБЕ, 295
10. ПРАВО НА НАДУ, 298
И. БЕЗМОЛВНО ЋУТАЊЕ, 301
12. У СВЕТЛОМ ОБЛАКУ "ИЗНЕНАђЕЊА", 303

КРИЗА МОНОТЕИЗМА

1. КРИЗА МОНОТЕИЗМА, 307
2. ЗЛАТНО ТЕЛЕ, 308
3. ОСВИТ КРИЗЕ МОНОТЕИЗМА, 310
4. ЦЕПАЊЕ ЉУДСКЕ ПСИХИКЕ, 312
5. ФИЗИОНОМША ДУШЕВНОГ РАСЦЕПА: "КОМПЛЕКС", 316
6. КОМПЕНЗАЦИЈА ДУШЕВНИХ СЛОМОВА:
АРОГАНЦИЈА, 320
7. ПОЗИВ МОНОТЕИЗМА НА ДУШЕВНО ЈЕДИНСТВО, 323
8. ЗАКОН: ИЗАЗИВАЊЕ АРОГАНЦИЈЕ, 325
9. ДИЈАЛОГ ХРИСТА СА АРОГАНЦИЈОМ, 328
10. МАРТИНА ЖАЛБА, 331
И. МАРТА, 334
12. МАРТИН КОМПЛЕКС, 337
13. "ЈЕДНО ЈЕ ПОТРЕБНО", 341
14. ДУШЕВНИ ЛОМОВИ И ДУШЕВНО ЈЕДИНСТВОУ ПРОСТОРУ ДУХОВНОГ ЖИВОТА, 345
15. ДОЖИВЉАЈ ИСТИНСКОГ ФАКТОРА ДУШЕВНОГ ЈЕДИНСТВА (ЦЕЛОВИТОСТИ), 350
16. ОД ПОЛИТЕИЗМА ДО МОНОТЕИЗМА
ПУТЕМ МУЧЕНИШТВА, 355


Из књиге
КРИВИЦА = САМООСУЂИВАЊА = САМООПРАВДАЊЕ

Иако је била блага намера и љубав Божија предодређивала глиненог човека за виши духовни живот, ослобођен стида и посрамљености у кривици Адам је неславно окончао првобитни план Божији као непокајани тужник. Радосна и идилична слика рајско живота завршава се потресним „ процесом“. Праведни судија Бог драматичним позивом: АДАМЕ, ГДЕ СИ?, даје прилику да драматично освести своју личну кривицу и да обави нежељену дужност оправдања. Тако се неизбежно реализује најосетљивији стадијум сваког суђења.

АДАМ СЕ ПРАВДА. Али његово правдање је самооправдање и оптужба. Он штити самога себе, а оптужује Бога. Није прво пао он, твди, него Ева. Али Еву му је за супругу дао Бог.

И рече Адам: жена коју ми даде да буде самном она ми даде од дрвета те једох (3,21)

Таквим садржајем оправдања Адам гордо затвара очи пред својом личном кривицом и одбацује укор за то што је оптужен. Али ни поред тога, он не успева да се ослободи. Надаље ће језгро његове несвесне, али и свесне душевне активности, изражавати мучним али и непрестаним напором самооправдања.

Та непроцењива чињеница, коју потврђује сав потоњи психолошки и духовни ход човеков кроз мркли мрак егзистенцијалне тескобе. Заиста. Уместо да пажљиво погледа и да види “својим очима“ где је његов истински духовни квалитет, човек надмено хита, увек покретан истим душевним архетипом који је наследио од Адама да непрестано правда своје криво сопство. Сав његов труд и напор исцрпљује се беспоштедно у узалудном труду да се задовољи једна дубока унутрашња жудња- за ослобођење од кривице.

Крајњи мотив сваког човековог вида понашања налази се у кривици коју и која човека води у мање или више драматични али у сваком случају ГОРДИ НАПОР да се ОСЛОБОДИ КРИВИЦЕ...