Аутор: Епиктет
Страна: 331
► Остали детаљи

„Неке ствари су у нашој моћи, друге нису. У нашој моћи су мишљење, нагон, жеља, зазор, укратко – све што је наше дело. У нашој моћи нису: тело, посед, углед, положај, укратко, све што није наше дело. … Ако жудиш за оним што није у нашој моћи, бићеш нужно несрећан“.

Епиктет

Епиктетови „Разговори“ спадају међу најутицајније стоичке списе, а свакако је најзначајнији сачувани стоички спис писан на грчком, поред „Самом себи“ Марка Аурелија, будући да списи многих грчких стоичких филозофа (Зенона, Хрисипа) нису сачувани. У њима се излажу темељни етички принципи стоицизма у форми која би требало да помогне људима да их лакше примене у пракси и користе као основу за вођење врлог, спокојнијег и срећнијег живота. „Разговоре“ отуда одликује живахна неформалност и прожети су бројним анегдотама, сликовитим примерима и дијалозима. Њихова важна порука јесте да наша срећа зависи од нас и да свако од нас има способности да, уз помоћ рефлексије, увида и напорног рада, постигне тај циљ. Нису саме ствари оно што нас онеспокојава, него мишљења која о њима творимо. А само та мишљења можемо да контролишемо. Да би се постигла мудрост и спокојство, потребно је одустати од жеље да се промене ствари које нису у нашој моћи. Отуда би, према Епиктету, пре требало променити своје жеље него поредак света („Не жели да оно што се догађа догађа како ти желиш, него жели да ствари дођу како долазе и бићеш спокојан“).