Аутор: Миле В. Пајић
Страна: 1018
► Остали детаљи

Благословио: Његова Светост Патријарх српски Господин Павле

Едиција Ризница српске духовности у 6 илустрованих монографија покрива по један период историје наше државности, духовности и свеопште културе од 10. века до данашњих дана, обрађених кроз путовање српским манастирским и црквеним светињама, груписаних по хронолошком реду, архитектонском стилу и са њиховим најважнијим назнакама и карактеристикама.

Ова едиција, у облику илустрованих енциклопедија, кроз коју ће свака генерација, од оних најмлађих, па до оних најстаријих, моћи да се детаљно, једноставно и сликовито упознати или вратити коренима свих наших корена - ризницама у којима су настајали српски идентитет, духовност, култура и богато свеопште историјско наслеђе, благу којим српски народ располаже више од петнаест векова и којим већина других народа широм света не могу да се похвале.

Свих 262 слике и мапе из едиције, које су наменски израђене за овај Пројекат, Удружење је поклонило на трајно коришћење српском народу и Српској православној цркви. Смештене су у оквиру посебне поставке у Духовно-културном центру манастира Светог Николаја Српског, подно некадашњег злогласног српског стратишта Соко града, које се налази изнад Дрине, недалеко од љубовије-последњег војног утврђења које су Турци напустили 12. октобра 1862. године после велике дипломатске победе кнеза Михаила Обреновића у Цариграду.

Све слике и мапе опремљене су у наменске рамове-кутије, посебно дизајниране за Пројекат, погодне за лако транспортовање и са вишенаменском могућношћу излагања у најразличитијим просторима.

По речима преосвећеног владике Лаврентија, оснивача манастира Соко, „овде ће бити њен дом, одакле би колекција требало да путује широм српских простора, да би је видело што више Срба и осталог света...“

Један од рецензената Пројекта, пок. проф. др. Слободан Милеуснић, на самом почетку његове реализације рекао је да он „мора да мисионари српским просторима...“

Рецензенти Едиције су проф. др Слободан Милеуснић и његово Преосвештенство Епископ шабачки Господин Лаврентије

Уводни текст Едиције написао је протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић

Завршни текст едиције написао је његово Преосвештенство Епископ шабачки Господин Лаврентије

Аутор слика, мапа и текстова је Миле В. Пајић


Књига 1
СВЕТИ МАНАСТИР ХИЛАНДАР
СРПСКА ЦАРСКА ЛАВРА

Jeдинствени подухват у нашем издаваштву. Сваки читалац ове књиге ће помислити да се вратио са једног необичног путовања, после кога ће стећи сасвим другу представу о светогорском чуду и нашем најсветијем манастиру, Хиландару.

Намењена је широкој читалачкој публици. Писана једноставним и популарним језиком и стилом, обилује подацима о историји Свете Горе и њених двадесет светих манастира.

Прво поглавље уводи читаоца у феномен једине монашке државе на свету кроз кратку шетњу од једног до другог манастира и са основним подацима о сваком од њих и објашњењем о томе како монашка држава функционише.

Друго је посвећено манастиру Хиландару, у коме се читалац кроз кратак текст, праћен сликом, врло лако и сликовито упознаје са манастирском архитектонском целином, његових четрдесетак најважнијих објеката и обиљем података и детаља о историји, догађајима, манастирском благу, хиландарским чудима, светитељима и најважнијим личностима...

Монографија је богато илустрована прегледним мапама и сликама појединих хиландарских цркава и објеката, наменски рађених за овај издавачки пројекат древном техником акварела, технолошки блиском нашим светим фрескама.


Књига 2
СВЕТИЊЕ СТАРЕ РАШКЕ
ЗАДУЖБИНЕ НЕМАЊИЋА

Oбрађен je период рашке српске државе кроз приказ најважнијих манастира и цркава из периода оснивања династије Немањића. У уводном поглављу дат је кратак хронолошки приказ Сатарог и првог миленијума Новог века, са освртом на настанак хришћанства, порекло хришћанске култне грађевине и настанак првих спрских кнежевина после примања хришћанства. Прво поглавље монографије обухвата пренемањићки период, са манастирима и црквама које су се затекле на територијама новоосноване српске државе у великој експанзији и које су Стефан Немања и његови наследници обновили.

Друго поглавље обрађује манастире и цркве рашког стилског периода, чији ктитори су били углавном Немањићи. Монографија обухвата временски период до 1282. године, када на власт, после Дежевског сабора, долази краљ Милутин и обилује подацима о догађајима, ли чностима и карактеристикама стила и периода који се у њој обрађује. Кроз причу о настанку старе српске државе, Рашке, читалац се сликовито упознаје са српским владарима и властелом, поглаварима Српске цркве, али и светињама као што су црква Светог Петра у Расу, у којој почиње српска духовна историја, или манастири Ђурђеви Ступови, Студеница, Жича, Милешева, Бањска


Књига 3
СВЕТИЊЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ
НАСЛЕЂЕ ХРИШЋАНСКОГ ОРИЈЕНТА

Обрађени су манастири и цркве који припадају византијском стилском периоду, када се српска држава налазила на врхунцу своје средњовековне моћи. Монографија обухвата период од 1282. до 1371. године, време владавине највећег српског градитеља и задужбинара, светог краља Милутина и његових наследника, Стефана Дечанског и, посебно, цара Душана, када се Србија налазила на врхунцу државне и политичке моћи и чије су духовне и културне тековине, ослоњене на наслеђе хришћанског Оријента и данас синоним за највиши цивилизацијски домет средњовековне српске државе и коначно утемељене српског духовног и културног идентитета. У оквиру Српског царства извесно време се налазила и Света Гора. Пећка патријаршија, Грачаница, Богородица љевишка, Матејча, Крка, Андреаш, или Марков манастир су само део блиставог наслеђа периода који је обележила српско-византијска ренесанса Балкана.

Завршно поглавље обрађује период гашења моћног Душановог царства, којим влада његов син, цар Урош Нејаки, али и најављује догађаје који су потом уследили, учвршћујући позицију кнеза Лазара Хребељановића, Српске цркве и најављујући ренесансу моравске Србије.


Књига 4
СВЕТИЊЕ МОРАВСКЕ СРБИЈЕ
РИЗНИЦЕ ЗАВЕШТАЊА НЕМАЊИЋА

Четврта монографија обухвата период од Маричке битке 1371. до пада последње српске средњовековне престонице, Смедерева, 1459. године и у коме је са историјске сцене сишла светородна династија Стефана Немање и његових наследника и када српска држава, нарочито после Маричке и Косовске битке, почиње да подлеже турској империји у великом сукобу са Европом, чије ће поприште наредних неколико векова бити највише на територији српских земаља. Са друге стране, велики цивилизацијски домет немањићке државе омогућио је да се у овом периоду досегне врхунац у свим доменима стваралаштва, посебно у неимарству. Манастири и цркве такозваног 'моравског' стилског обрасца немају премца по лепоти и складу. Стилски утицаји претходних периода, када су се неимари превасходно ослањали на западна (период рашког стила, пример Студеница), или на византијска градитељска искуства (пример Грачаница), у моравском периоду су обједињени и створен је непревазиђени српски градитељски амалгам, науци познат као моравски стил, чији најлепши бисери су Раваница, Лазарица, Каленић и Ресава, Поганово. Допринос кнеза Лазара и његовог сина, деспота Стефана Високог Лазаревића, препороду српске државе посленемањићког периода је немерљив...


Књига 5
СВЕТИЊЕ СРПСКОГ НАРОДА
МАНАСТИРИ НА РАЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА

У монографији је обрађен период турске доминације на простору Балканског полуострва и обухвата период од гашења моћне Српске деспотовине после пада Смедерева 1459. године, до Велике сеобе 1690. године, када се тежиште напора српског народа да очува национални, духовни и културни идентитет пребацује коначно на север. Без праве државе, без богатих и моћних владара и властеле, са прогоњеном Црквом од стране турске управе, задужбине из овог периода су скромне и неуједначене и по стилу и по репрезентативности: градило се колико су тренутне прилике дозвољавале...Међутим, континуитет је настављен - светиње су сачуване и у њима биће српског народа. Бранковићи и Соколовићи су уткали своје име златним словима у српску историју. Хронолошки, у овој монографији је посебно обрађен простор јужно и северно од Саве и Дунава, онако како су се држава и народ постепено померали ка аустроугарској и европској сфери политичког, али и културног утицаја. Фрушкогорски духовни перивој је резултат ових напора, али ту су и многобројне светиње широм Балкана: Ораховица, Грабовац, Острог, Житомислић, Куманица, Троноша, Каона и многе друге...


Књига 6
СВЕТИЊЕ ОБНОВЉЕНЕ СРБИЈЕ
СВЕТОСАВЉЕ ЗА БУДУЋНОСТ СРПСКОГ НАРОДА

Шестом монографијом затвара се циклус који едиција обрађује симболично са почетком 21. века, временом у коме бројне данашње генерације Срба остављају свој траг у још једном периоду великих искушења и тешких испита. Градња свесаборног храма Св. Саве Српског на Врачару је испит зрелости и одговорности српског народа, која стоји насупрот неопходних европских и светских глобалних интеграција. Историја и наслеђе се не смеју заборавити – оне се морају уткати у још једну обнову српске државе и српског духовног ткива. Период који шеста књига обрађује започиње после Велике сеобе народа 1690. године и везана је за почетак стварања савремене српске државе, у коме српски народ пролази кроз велика искушења између двеју моћних империја, Турске и Аустријске царевине. Језгро окупљања и сабирања српског националног, духовног и културног бића је градић Сент Андреја код Будимпеште, на територији тадашње Аустрије, одакле се утицаји преносе и шире на територију Војводине, а нешто касније и у кнежевску Србију, са престоним Београдом као будућим седиштем и средиштем државне и духовне власти. Кроз подсећање на тешки 20. век, прича се завршава 2007. године, када Србија поново постаје самостална држава са сопственим Уставом...

Цркве Сент Андреје, манастир Св. Петра Цетињског, обновљене овчарско-кабларске светиње, манастир Соко, храм Св. Саве и друга српска духовна огњишта сведоче о овом тешком и славном времену и остају најтрајнији путокази свеколиком српском народу...