Једнако тако, и данас, читаоца ће сигурно обрадовати откриће нових страница заосталих, истеклих из пера Живке Манчић Стојиљковић, али и пробудити исту стару жалост, што се перо наше списатељице на пречац сломило, а било је још непресушно… Зашто је Живка Манчић одложила странице свог чаровитог Родослова Пеликана нем знамо, али верујемо да би им се кад-тад вратила, јер су многе од њих изузетне лепоте – у њима се мешају живот и прича, стварност и сан, људи и сотоњаци, љубав и смрт, вера и апокалипса, свет и свет иза света, како би то рекао један лик из овог романа о Пеликанима – о Вишеславу Агнићу и његовој породици: синовима Манасији и Петру, жени Зорки и кћерима Марији и Магдалени, летописцу пароху Арсенију Чолићу-Врнчи и многим другим из србијанских села под Старом Планином – Дубрава, Ржана, на домаку Пирота, Ниша, Цариброда, Софије и Стамбола. Димитрије Тасић