Autor: Luj-Žan Kalve
Strana: 357
► Ostali detalji

„Da sam pisac, silno bih voleo da posle moje smrti, zahvaljujući staranju nekog prijateljski raspoloženog i neusiljenog biografa, moj život bude sveden na nekoliko pojedinosti, nekoliko naglaska, na – da tako kažem – nekoliko ’biografema’, dovoljno samostalnih i pokretnih da mogu putovati izvan svake pojedinačne sudbine i dodirnuti, kao Epikurovi atomi, neko buduće telo kome je suđeno isto rasipanje; jednom reči, da to bude izrešetani čovek, kao Prustov opisan u njegovim knjigama…“

Rolan Bart, Sad, Furije, Lojola

Prijateljski raspoloženog i neusiljenog biografa Bart je dobio u Luj-Žanu Kalveu, istaknutom francuskom semiologu i lingvisti. U biografiji Rolana Barta (1915-1980) Kalve odslikava dinamičan i nepredvidljiv život nekoga ko će postati jedan od najznačajnijih intelektualaca posleratne Evrope, iako je za to imao malo izgleda. Odmah po rođenju, Bart gubi oca u Prvom svetskom ratu i prve decenije njegovog života obeležiće nemaština i tuberkoloza, koja ga je sprečila da se otisne utabanim stazama akademske karijere. No Kalve se nije zadržao samo na „biografemama“, na nekoliko pojedinosti i naglasaka, i to objašnjava: „Bez želje da ovde započinjem raspru s odsutnim autorom ili iznosim argumente protiv jedne teorije s kojom se inače slažem u mnogim tačkama, ipak moram da kažem da je život, za mene, jedna celina i da između čoveka i njegovog dela, između tela i onoga što telo proizvodi, postoje veze koje treba odgnetnuti, postoje bliski odnosi i srodnosti, ponekad čudnovate“. Kalveova knjiga je uistinu rezultat dugotrajnog i iscrpnog rada: raspitivanja, istraživanja, razgovora sa mnogima s kojima je Bart bio u nekakvoj vezi – od francuskog predsednika republike do prijatelja iz detinjstva – čitanja Bartovih dela i reakcija na njih i, naročito, Bartovih prepiski: Rolan Bart je pisao po nekoliko pisama dnevno i, veran u prijateljstvu, dugo je održavao prepisku s mnogima.

Kalve smatra da je Rolan Bart bio, pre svega, književnik, da je njegov glavni doprinos taj što je književnost uveo u humanističke nauke… To što je on doprineo, to nije teorija, to je pre svega jedan pogled i jedna intuicija, piše Kalve. „Taj pogled, njegov pogled, poučio je hiljade čitalaca da su prnje društva, male vesti, fotografije, oglasi, svakodnevne prakse – znaci, on je probudio svoje čitaoce za problem smisla… stvorio je jedan semantički refleks, pokazao nam je da živimo u svetu koji je nabijen smislom…. Ne bismo znali da plan nekog grada, diskurs književne kritike, moda, biftek-pomfrit ili obrada neke male vesti mogu biti bremeniti socijalnim smislom. A Bart nas je učinio osetljivim za te znake“.

Jelena Stakić

(Beograd, 1940), po obrazovanju psiholog. S engleskog i francuskog je prevela oko sto trideset knjiga proze iz više oblasti humanistike, kao i romana, pripovedaka i drama. Među najpoznatije autore koje je prevodila ubrajaju se: Mišel Fuko, Žan-Pol Sartr, Moris Penge, Ežen Jonesko, Amin Maluf, Žan Starobinski, Paskal Kinjar, Isak Baševis Singer, Ričard Dokins, Vilijam Trevor, Džon Fauls, E. H. Gombrih, Harper Li, Dž. M. Kuci, Filip Rot… U poslednje vreme prevodi i biografije savremenih autora kao što su Žan-Pol Sartr, Margerit Jursenar, Mišel Fuko, Rolan Bart. Dobitnica je više prevodilačkih nagrada. Autor je i knjiga: Mačke i mi (Nolit, 1988) i Žedni preko vode, nešto o prevođenju (BMG, 2001).