Аутор: Стеван Сремац
Страна: 778
► Остали детаљи

Ивкова слава • Зона Замфирова • Поп Ћира и поп Спира • Лимунација на селу • Вукадин • Кир Герас

„Оно боемско и истинско људско у Стевану Сремцу инстинктивно су га водили да у малограђанском свету воли оно што је животније (Ивкови кардаши, Мане из Зоне Замфирове и други) или се срдачно смеје људским настраностима, смешним амбицијама и поступцима (Вукадин). Сремац, у том свету и животу, воли пре свега и највише оно што побуђује на смех, спонтан, бучан, раздраган.“ Димитрије Вученов

Више од једног века романи и дуже приповетке Стевана Сремца засмејавају и разгаљују читаоце својим ликовима Ивка јорганџије и његових пајташа, Манета и Зоне Замфирове, Вукадина, кир Гераса, поп Ћире и поп Спире, Јуле и Меланије, свих оних незаборавних карактера којима је овај писац у својим делима оживео паланачки менталитет и смешне особине свог народа. Будући превасходно хумориста, Сремац се одваја од дотадашњих реалиста који су писали приповетке из сеоског живота и даје широку слику друштва, при чему је до данас остао јединствен српски писац који се успешно опробао у три различита наречја српског језика, обогатио његову лексику и дочарао како партијархалну и традиционалну тако и ону грађанску Србију свога доба.

Неколико Сремчевих приповедака, као и романе Ивкова слава и Зона Замфирова, карактерише успело коришћење дијалекатских и локалних особина нишког говора. У роману Поп Ћира и поп Спира, најпопуларнијем његовом роману о свађи и тучи двојице попова Бачвана, такође успешно искористиће провинцијализме, варваризме и коликвијални говор банатских и бачких житеља да прикаже друштвене прилике у Војводини оног времена. Најзад, Београд, шумадијску паланку и говор који је преовлађивао у грађанским срединама у Србији с краја XIX века овај класик српске књижевности овековечио је у романима и дужим приповеткама Вукадин, Кир Герас, Бури и Енглези, Чича Јордан и још некима.

И поред својих непролазних ликова, главни јунак Сремчевих дела је атмосфера смеха. Смешне ситуације, анегдоте и збивања изашли су из његових романа и заузели место у народном предању и препричавању као догађаји који су се стварно одиграли. Зато су увек били погодни за позорницу, па је још сам писац драматизовао свој роман Ивкова слава, а до данас се бројне драматизације његових дела играју у позориштима и преносе на филм и телевизију.












Тyпе

Оценаоцена 5 оцена 4 оцена 3 оцена 2 оцена 1 

Наслов




Име




Емаил




Текст (максимално 1000 карактера)




* сва су поља обавезна

ЗАТВОРИ
ПОШАЉИ







18.01.2021.
Романи – Стеван Сремац
Оливера

Одушевљена сам објавом дела Стевана Сремца у једној књизи. Заљубила сам се у његово писање још у Основној школи. Обожавам његов стил писања и здрав хумор али и озбиљну тематику коју обрађује везану за људске односе. Интересантно је да се Стефан Сремац што видимо из његових књига бавио врло студиозно људском психологијом, и упознавањем карактера људи. Ако направмо поређење његових дела са серијом "Трећи камен до Сунца" видећемо да је Стеван Сремац обрадио људске карактеристике на један специфичан начин баш као и Бони и Тери Тарнер. Стеван Сременац је писао испред свог времена, мада је почео да објављује своје књиге као зрео писац после тридесете године. Хвала вам за ово дивно издање без којег не може да се замисли једна породична српска библиотека.

1
0