Autor: Sapfo
Strana: 301
► Ostali detalji

Ako je Homer za nas otac epskog pesništva, Sapfo je majka lirske poezije u istoriji zapadnjačke književnosti. Iako je, prema priređivačima iz nekadašnje Aleksandrijske biblioteke, nestale u požaru, Sapfinih pesama bilo na osam ili devet papirusnih svitaka, dakle najmanje šest hiljada stihova, danas nam je dostupno samo šesto pedeset, i to nijedna pouzdano cela pesma, sve u odlomcima (fragmentovani, kako koji, horizontalno ili vertikalno). Ali, ti odlomci su, i kao takvi, dovoljni ne samo da nam dočaraju veličinu zamišljenog neokrnjenog pesničkog dela nego i da nas, ponoviću i istaći uprkos ruiniranom obliku, očaraju i potresu svojom dalekosežnom poetskom snagom. Čak dve stotina godina posle Sapfe, Platon kaže, u epigramu koji mu je pripisan, da je ona mitska deseta muza, uz ostale nebeske zaštitnice svih umetnosti, geometrije, istorije, retorike i astronomije. To je, u Platonovo vreme, značilo da je Sapfo naprosto božanska pesnikinja koja nadahnjuje i stvara vrhunska dela, dela bez premca. Do visokog Olimpa [nema] staze [ljudima] ..., ali kao da je Sapfo tu stazu našla. Od nje su učili mnogi antički pesnici, grčki i rimski, od kojih su potom učili pesnici svih vremena do današnjeg. A koliko je trajna poetska snaga te pesnikinje sa grčkog ostrva Lezba, može da se osvedoči svako ko je čita...