Autor: Miladin M. Šoškić
Strana: 625
► Ostali detalji

Prvo izdanje knjige Savremeno voćarstvo objavljeno je 1996. godine. Prošlo je gotovo pola decenije da knjige nema u prodaji. Sećanja čitalaca na činjenicu da je knjiga postojala ogledaju se u njihovoj stalnoj tražnji i želji da je nabave. To je bio razlog što je izdavač predložio autoru da pripremi tekst za drugo izdanje.

U ovo, drugo izdanje, autor je uneo mnoge izmene: dodao je neke nove tekstove, a neke izostavio, ne menjajući strukturu knjige znalački i dobro odmerenu u prvom izdanju.

Naime, uneti su novi statistički podaci o površinama i prinosima za sve važne voćne vrste. Dodati su botanički opisi i privredni značaj za 11 sorti krušaka, šest sorti šljiva, tri sorte kajsija i pet sorti trešanja. Za mnoge sorte voća dati su podaci o tome kako su i kada stvorene (godina, selekcionari, roditelji), sklonost prema partenokarpiji, klijavosti polena, oprašivanju i oplodnji, otpornosti prema nekim prouzrokovačima bolesti i prema štetočinama, afinitetu prema vegetativnim podlogama itd.

Sa druge strane, u delu knjige gde je reč o prouzrokovačima bolesti i štetočinama voćaka i njihovom suzbijanju, izostavljeni su preparati koji mogu da se koriste. Ostavljeno je da se proizvođač ili drugi korisnik knjige o tome obavesti iz drugih publikacija, koje svojim češćim objavljivanjem prate uvođenje u proizvodnju najnovijih sredstava za zaštitu.
Na taj način ova knjiga je postala izvor naučnih saznanja i sredstvo za proizvodnju.

Septembra 2008. god. Beograd

Redakcija

Voćarstvo je primenjena nauka izrazito agrobiološkog karaktera. Obuhvata preko dvadeset voćnih vrsta s velikim brojem sorti raznovrsnih po istorijskom postanku i biološko-privrednim osobinama, pa otuda i vrlo osetljive prema uslovima života i gajenja.

Voćarstvo ima zadatak da proučava biološke i morfološke osobine pitomih voćaka, ekološke činioce, načine razmnožavanja i negovanja. Kao takvo, voćarstvo je ogranak arborikulture, koja se bavi proučavanjem uslova i načina gajenja svih drvenastih biljaka (ukrasnog šiblja, šumskog drveća itd.).

Nikada ranije u svojoj mnogovekovnoj istoriji voćarstvo nije bilo izloženo velikim revolucionarnim promenama kao u poslednjih trideset godina. Brz razvitak voćarstva uslovljen je naučnim i tehničkim progresom. U prvom planu su intenzifikacija i mehanizacija u voćarstvu, zatim menjanje sortimenta i uvođenje u prozvodnju novih kvalitetnijih sorti sa većim biološkim potencijalom, iznalaženje novih i ekonomičnih sistema gajenja i formiranje odgovarajuće krune prilagođene vrsti, sorti i ekološkoj sredini, kao i rezidba, obrada, đubrenje, navodnjavanje i zaštita voćaka od bolesti i štetočina.

Za privredu naše zemlje voćarstvo je od vrlo velikog značaja, Voćarska proizvodnja i trgovina po važnosti i vrednosti jednaka je s onom u ratarstvu, stočarstvu i povrtarstvu. U našoj zemlji postoje odlični prirodni uslovi za gajenje skoro svih vrsta voćaka.

Pod povoljnim klimatskim uslovima voćke veoma dobro uspevaju i na relativno strmim nagibima. Dobro negovane voćke daju velike prinose po jedinici površine (do 5 i više vagona).

Sveži plodovi voćaka su gotovo nezamenljiva, zdrava hrana, koja vrlo često ima i lekovito dejstvo i terapeutsku vrednost.

Vrednost plodova zasniva se na znatnim količinama šećera (fruktoza, glukoza i saharoza) i mineralnih soli, kiselina i vitamina.

Sveži plodovi sadrže obično oko 15% šećera, a kesten i do 35% ugljenih hidrata. Grožđani šećer (glukoza) i voćni šećer (levuloza ili fruktoza), iako su istog hemijskog sastava, nisu iste slasti. Ako se slast običnog šećera označi sa 100 onda grožđani šećer ima slast 74 a voćni 173.

Kod jabuke, breskve, kajsije i banane preovlađuje redukovani šećer (glukoza i levuloza-fruktoza) i saharoza u skoro podjednakim količinama. Kod trešnje, višnje, ribizle, maline i plodova drugog sitnog voća preovlađuje redukovani šećer, sa malo saharoze. U grožđu i smokvi preovlađuje redukovani šećer, dok kod ananasa ima više saharoze.

Od kiselina kod jabuke, kruške, trešnje, višnje, breskve, kajsije i šljive preovlađuje jabučna kiselina (80-90%). Kod grožda preovlađuje vinska kiselina, a onda jabučna i samo malo limunske. Kod ribizle, limuna, pomorandže preovlađuje limunska kiselina (oko 4/5 ukupnih kiselina).

Plodovi, naročito jabuke sadrže tzv. trpke materije (tanin, neki sastojci koji sačinjavaju boju i drugi sastojci koji su manje poznati).

Od mineralnih materija najviše ima kalijuma. Kalijumove soli se apsorbuju u našim tkivima a pre svega u mišićima. Od jedinjenja kalcijuma najviše ima kalcijum-karbonata (1,5-2,7 g na 1 kg ploda), zatim kalcijum-fosfata i magnezijum-sulfata.

Plodovi voća najviše sadrže vitamin C, a onda vitamin A (karotin), B (aneurin), B2 (laktoflavin).

U toku razvića plodova odvijaju se razne hemijske promene usled čega se menja njihov hemijski sastav, od čega zavisi i kvalitet plodova.