Autor: Ričard Dokins
Strana: 356
► Ostali detalji

Metafora o časovničaru iz naslova ove knjige potiče od teologa XVIII veka, Vilijema Pejlija i predstavlja najpoznatiji argument kreacionista: baš kao što je časovnik previše složen i dobro osmišljen da bi slučajno nastao sam od sebe, tako i živa bića, sa kudikamo složenijom strukturom, moraju biti promisao samoga Tvorca. Tek je genijalna spoznaja Čarlsa Darvina pokopala Pejlijev argument. Ali, samo je Ričard Dokins mogao da napiše ovako elegantan odgovor onima koji sumnjaju u teoriju evolucije. Prirodna selekcija, nesvestan, automatski, slep, pa ipak u suštini nenasumičan proces koji je razumeo Darvin, nije vođena nikakvom promisli. Ako se za nju može reći da u prirodi ima ulogu časovničara, onda je ona slepi časovničar.

Prepoznat kao verovatno najuticajnije popularno napisano štivo o evoluciji, Slepi časovničar nudi podsticajan i pristupačan uvod u jedno od najznačajnijih naučnih postignuća svih vremena. Ričard Dokins je svojim knjigama, umešnije nego bilo ko pre njega, približio i objasnio evolucionu biologiju najširoj čitalačkoj publici.


ODLOMAK IZ PRVOG POGLAVLJA
Mi, životinje, najsloženiji smo objekti u znanom kosmosu. Kosmos koji poznajemo samo je delić svekolikog kosmosa. Na drugim planetama možda postoje objekti složeniji od nas, a neki od njih možda već i znaju da postojimo. Ali to ne menja smisao mojih reči. Složene stvari, ma gde bile, zaslužuju posebno objašnjenje. Želimo da znamo kako su nastale i zašto su tako složene. Objašnjenje je, kao što ću pokazati, načelno verovatno isto za složene stvari bilo gde u kosmosu. Isto je za nas, šimpanze, crve, hrastove i nemani iz dalekog svemira. S druge strane, ono neće biti isto za ono što ću zvati “jednostavne stvari” – stene, oblake, reke, galaksije i kvarkove. Tim stvarima se bavi fizika. Šimpanze, psi, slepi miševi, bubašvabe, ljudi, crvi, maslačci, bakterije i vanzemaljci, predmet su proučavanja biologije.

Razlika je u složenosti dizajna. Biologija je nauka o složenim stvarima koje odaju utisak da su napravljene s nekom namenom. Fizika proučava jednostavne stvari koje nas neće dovesti u iskušenje da se pozivamo na naum. Na prvi pogled, izgleda da su ljudske tvorevine poput računara i automobila izuzeci od tog pravila. One su složene i očigledno napravljene da bi nečemu služile, ali nisu žive i proizvedene su od metala i plastike a ne od krvi i mesa. Kroz celu ovu knjigu posmatraćemo ih kao biološke objekte.

Šta je s našim telima? Svako od nas je mašina, isto kao avion samo mnogo složenija. Jesmo li i mi projektovani na nekakvom crtaćem stolu i jesu li nas montirali iskusni inženjeri? Odgovor je odričan. To je iznenađujući odgovor koji znamo i razumemo tek poslednjih stotinak godina. Kada je Čarls Darvin to prvi put objasnio, mnogi nisu hteli ili nisu mogli da prihvate objašnjenje. I sâm sam odbijao da verujem u Darvinovu teoriju kada sam prvi put čuo za nju, još dok sam bio dete. Gotovo svi koji su ikada živeli na zemlji do druge polovine 19. veka čvrsto su verovali u suprotno – u teoriju svesnog Tvorca. Mnogi i dalje veruju u to, verovatno zbog toga što pravo, Darvinovo, objašnjenje našeg postojanja još uvek nije obuhvaćeno uobičajenim obrazovnim programom. Zbog toga ga mnogi sigurno pogrešno shvataju...