Аутор: Александра Павићевић
Страна: 80
► Остали детаљи

Да ли ћемо икада више бити исти? Да ли ћемо икада моћи да некоме пружимо руку са пуним поверењем? Стрепња да се искуство пандемије може поновити лебди у ваздуху, а полузваничне најаве сличних дешавања, чине је сасвим оправданом. Осим тога, распламсавање рата на европском континенту као да је отворило ново поглавље саге о крају света.

Одломак
Данас се верује да глуво доба припада прошлости – времену у којем није било електричног осветљења, телевизије, мобилних телефона и компјутера. Верује се да је са развојем технологије нестао читав тај мрачни свет, јер потпуног мрака више и нема, посебно у градовима. Међутим, није ли се тај мрак само преобразио? Није ли се он, будући саздан од наших најдубљих стрепњи и ужаса пред непознатим, само вратио из спољашњег света у унутрашњост душе? Није ли он данас већи него икада јер га свако, све време и свуда носи са собом?


О ауторки
Др Александра Павићевић, етнолог-антрополог, рођена је у Београду 1969. године. Запослена је у Етнографском институту Српске академије наука и уметности. Бави се антропологијом породице, религије и студијама смрти. Ауторка је шест књига и већег броја научних радова из ових области. Пише и објављује и есеје, поезију и прозу. Чланица је женске певачке групе „Моба“ и црквене певнице „Свети Јован Дамаскин“. Живи са породицом у Београду.