Аутори: превод Владимир Јагличић, илустрације Милутин Дедић
Страна: 196
► Остали детаљи

Ако се обратимо „неумољивом говору факата", видећемо да је Булат Шалвович Окуџава рођен 1924. године у Москви. Даје његов отац, Грузин, стрељан у стаљинским чисткама. Да је млади песник био учесник Великог отаџбинског рата, где је рањен. Да је свршио универзитет у Тбилисију 1950. године. Да је радио као учитељ и уредник. Да је почео да објављује 1953. године. Да је у Калуги 1956. године објавио своју прву збирку песама „Лирика“.

Затим су следиле збирке „Острва“ (1959), „На путу за инатин" (1964), „Весели добош“ (1964), „Март великодушности" (1967), „Арбате, мој Арбате“ (1976)... Такође, писао је прозу (“Жив био, ђаче“, „Фотограф Жора“, „Промоксис“, „Јутро се боји нежном светлошћу”, „Приватни живот Александра Пушкина“, „Као из кутије“, „Дивне пустоловине"), а историјска романескна трилогија „Јадни Авросимов" (1969). „Авантуре тајног агента Шипова“ (1971), и „Путовање дилетаната" (1978), уврстила га је међу најцењеније руске прозаисте краја двадесетог века.

Окуџавине песме и романи превођени су на многе језике света, па и код нас. И сам је преводио са грузинског, литванског, бугарског и других језика.
Умро је 1998. године.

После његове смрти, објављена су два већа избора из његове поезије, 2000. у Ростову и 2001. у Јекатеринобургу.

Већ и по томе види се какво је дошло време: време да проговори поезија.

Садржај

Подмосковље (I-V) , 7
Вобла, 12
Не пијанце, не скитнице, 13
Поноћни тролејбус, 14
А пароброд се опростио басом, 15
Ново јутро , 16
Шта стиже да помислиш, стрељани оче мој, 17
Не веруј рату. дечко , 18
Сентиментални марш, 19
Песма о војничким чизмама, 20
Сестра Марија, 21
Збогом, дечаци, 22
Тражила праља злато, 23
Сто пута сутон, сто пут зора бела, 24
Треба ми неко ком бих да се молим, 26
Песмица за Црног Мачка, 27
Војник од папира, 29
Сликари, 30
Арбатско двориште, 31
Песмица о Арбату, 32
Телеграф моје душе ,34
Звезде са распу по трави, по њиви, 35
Ја отварам странице дланова, 37
Са крстовима руку, 38
Кад у немост падну сви оркестри Земље, 39
Све је ту тамом надкривено, 40
Стари дом, 41
Јесен у Кахетији, 44
Дежурни , 45
Сву ноћ напољу кликћу петли, 46
Дремнем - но и у сновима, 47
Црни „месер“, 49
Погача , 50
Никад сс нисам предао, предао, 51
Ноћни разговор, 52
Најглавнија песма , 53
Мој град пада у сан. Ал шта ми је до тога, 55
Искуство света, знаш ли, 56
Отићићемо, доћићемо, 57
Великодушност марта, 59
Ова соба , 62
Песмица о ноћмој Москви , 64
Писмо Антокољском , 66
Молитва , 67
У градском врту, 68
У квартовима непозиатим , 69
Опроштај с јесени , 71
Нарастајући, па опадајући , 74
Мој графитни портрет , 75
У детињству сам срео једног свица, 76
Арбатски плочник. Цика, смех и бег, 79
Песмица о сликару Пиросманију , 81
Грибоједов у Цинандалију , 82
Сусрет, 84
Надежда, својом руком белом, 86
И тако, оца мог убише , 87
Моја предивна сестро, моја Нађа , 88
Романса , 89
Зашто Горбовски Сибир шпарта пешке, 91
Рачуиче за Белу, 93
Са прашњаве слике, 96
Старинска војничка песма, 97
Кабинети мојих пријатеља , 98
Послератни танго , 99
Пролеће , 101
Искрен разговор са сином , 102
Пријатељски предлог, 103
Оставите се чуда! С нашим једом , 104
Писмо мајци, 105
Трњем ил цвећем - док врлуда, 108
Римска империја из времена пада, 110
Над лампом поноћницом летњи се лептир вину, 112
Још једна романса, 113
О Волођи Висоцком , 114
Арбатско надахнуће или спомен на детињство, 116
Подне у селу (I-V), 119
Арбатски мотиви (I-II), 124
Хтедох матери - већ умрла, 126
Успомени мог брата Хивија, 127
Мој отац , 128
Како је време беспоштедно, 129
Осећам, час је onpourraja, 130
Сокољнике. Последња кула. Остаци њени, 131
Спомен на Дан победе , 132
Све нешто не верујем да сам пуцао, цимер, 133
После кишице небеса су шира, 134
Крај Спаса. на кривини, детињство нам је остало, 136
Кратка аутобиографија , 137
Звездочатац , 138
Taj сокак Божанственим , 139
Септембар, 140
Ја сам умео да не ласкам , 141
Не позвах ли вас да се узмете, сви, за руке, 142
Прави песник и нема такмаца, 143
Мој поштар, 144
Под Мамонтовком пале ватре, 145
Измислих музу Ироније , 146
Ах. оркестри дувачки , 147
Державин , 150
Носи писма поштар ведогоња, 151
Сам. Обод шуме. Детелина, 152
Умирати старци се не боје, 153
Брзо пролази младост. и краде срећне дане, 154
А на платну Аље Бељ&кове, 155
Усхићеност вашим срцем што ме прими, 156
Отворене су куће. Све је глуво, 157
Мењају се дувачки оркестри. Ми - у строју, 158
Нестајемо, али зашто, 159
По соби се нерад вртим , 161
Хајд да смислимо свог деспота, 162
Што си тако тужан, уметниче, 163
Каквом реком плови кљунац твоје лађе, 164
О маштању на тему, 165
Изабрано друштво... А ја - ни нринети, 166
Мишљење пана Олбрихског, 168
По Грузијском насипу, дигавши носић знатан, 169
Ево музике због које ја умем, 170
У животу нашем лепом, рушном, 171
Песмица, 172
Болнички прозор. Пироговка пашти се доле, у невољн , 173
Умрети - такође ваља умети , 174
Живим у Келну. Крај Копељева, 176
Хад, 178
Рај, 179
Ваше Благородство, 180
Владимир Јагличић: Емигрант са Арбата поговор, 185
Садржај, 193