Аутор: Сипријен Робер
Страна: 159
► Остали детаљи

Словени у Турској : Срби, Црногорци, Босанци, Албанци и Бугари : њихове могућности, њихове тежње и њихов политички развој : Кнежевина Србија - Историја Милоша

НЕКОЛИКО РЕЧИ О КЊИЗИ СЛОВЕНИУ ТУРСКОЈ

О дешавањима у Србији почетком деветнаестог века писало је више страних аутора. Они су, са мање или више успеха, своју јавност обавештавали шта се то дешава у југоисточној Европи, тадашњој турској територији. Поједини су ватрено бранили једну или другу страну у српском унутарњем сукобу, а заједнички рад против турске силе приписивали искључиво једној од група - оној којој су били наклоњени. И дело које је пред нама, писано у време када се српска држава после устанака формирала, није лишено тога.

Читаоци ће се на више места уверити у аутореву отворену навијачку жељу да једну од две династија које су последња два века владале Србијом, фаворизује. Ми смо, желећи најпре да представимо ово дело на које се доста историчара позива, али га нико не преводи, пробали да избегнемо замку некаквог критичког издања или критичког превода ове књиге.
То је чињено из више разлога.

Најпре, јер би морали да говоримо какав је стварни учинак био владавине кнеза Милоша у процесу стварања српске државе, а он још увек није објективно вреднован од стране историчара.

Затим би требало да оповргавамо поједине наводе из дела Роберовог, наводећи шта је стварно било, а то би захтевало једну сасвим другу књигу. Иако наизглед ситни ти детаљи нису безначајни - они би говорили више о људима који су информисали Робера и његовој позицији тумача српске историје.

Самим коментарисањем садржаја ове књиге и нашим вредносним судом о њој, стали би на страну једне од две династије, па би читаоци могли рећи да смо и ми једна врста навијача. А то нам није ни намера ни жеља.

У фуснотама смо покушали да преведемо поједине речи које је Робер у књизи користио, и приближимо што више можемо његове ставове и мисли.

Иако Робер имена српских установа пише малим словима, ми смо, у складу са данашњим правописом, то променили. Трудили смо се да термине попут Велика скупштина или Општа скупштина не подводимо под један заједнички - Скупштина. већ да задржимо називе какве је и Робер користио.

Можда би се могло набројати и доста аргумената да се назив књиге промени, јер, видећете у даљем тексту, целокупна књига се, осим првог уводног - општег дела, бави историјом Србије до 1842. Али, онда не би имало смисла ни задржавати уводне речи Роберове, којима је отворио велику тему за историчаре. Зато је најлакше било задржати пун назив дела, онако како се оно појавило у свом изворном облику. Нама остаје нада да ће овај превод побудити још нека хтења и напоре да се и друга дела Роберова преведу на српски језик.

Зато и чинимо овај, први корак, свесни да критика и историчари неће ни према њему, а ни према нама, увек бити благонаклони.

За помоћ око разрешења старих речи и израза захваљујемо се Јелени Ранковић-Глишић.

На Светог Јована Крститеља
2016. лета Господњег
Слободан Обрадовић


Садржај

Неколико речи о књизи Словени у Турској, 5
Словени у Турској, 7
Књига друга: Кнежевина Србија - Историја Милоша, 19
Павле Секеруш: Сипријен Робер и Јужни Словени, 101
Curriculum vitae, 102
Књижевни и научни рад, 118
Рецепција дела С. Робера код Јужних Словена, 132
Библиографија, 150