Случајеви важни за разумеавње историје

Описивати оно што се види, то још иде; али видети оно што треба да се опише, то је оно што је тешко… – Лисјен Февр

Текстови сабрани у овој књизи писани су за новине у периоду 2019–2020, а названи су Случајна историја. Инспирацију за наслов аутор је пронашао у суду гласовитог филозофа Карла Ловита, угледног немачког мислиоца двадесетог века. Он је у својој књизи Свјетска повјест и догађање спаса написао: „Чини се да повјешћу умјесто ума и провидности управља случај“.

Иза наслова књиге Луке Мичете крију се кратке биографије случајева из историје, које су, неретко, претходиле судбоносним догађајима. Од случајне историје до историје као судбине, често се могло видети, па и кроз ове текстове – није велика раздаљина ако је уопште и има. Као од старе латинске мудрости – Историја је учитељица живота – па до својеврсног парадокса Хане Арент – Ми можемо да учимо од историје само зато што смо у стању да од ње не учимо.

Књига је намењена свим заљубљеницима у историју, а радознали читалац откриће занимљиве приче из повести Пољске, Русије, Кине, Америке, Србије… Писани пријемчивим новинарским језиком, ови текстови читају се попут најузбудљивијих историјских романа, а мноштво информација упија се са лакоћом.

Осветљавање тренутака из прошлости

У књизи Случајна историја налази се петнаест есеја, условно названих, случајеви, важних за разумевање историје, тог крвавог каталога борби за моћ, у којима Мичета износи мноштво података који су мање или готово непознати широј читалачкој публици. Сагледавајући унутрашње мотивације али и спољашње манифестације Мичета нам у првом тексту показује како је, рецимо, каприц мадам Дибари, љубавнице француског краља, утицао на поделу пољске државе.

Судбина василевса Андроника I Комнина који од омиљеног човека царства – дошавши на власт – постаје злочинац и кога је, на концу, немилосрдна светина уз сваковрсна понижења растргла на улицама Цариграда може бити користан пример једног историјског случаја потоњим временима и властодршцима. Случај хапшења Стаљиновог сина је једна лична, породична судбина која прераста у историјску драму, када је судбина једног војника обележила животе двојице маршала.

Мање познате историјске чињенице

Посматрање историје кроз оптику терора савремених дешавања Мичета показује у есеју о епидемијама и то у времену када се суочавамо са једном од најстрашнијих пандемија у историји човечанства. Судбину људске врсте угрожене епидемијама кроз историју Мичета описује у тексту Епидемије – божији гнев. То није само прича о страшном помору које су изазвале већ и о оним њиховим последицама које нису одмах видљиве. Како је епидемија куге утицала на ширење ислама, или како је та иста смртоносна болест утицала на прогоне Јевреја у Европи… На том трагу је садржина есеја Понаша ли се Запад данас као некада СССР.

У књизи се могу пронаћи и озбиљне студије о америчкој доминацији и спољној политици САД. Ови текстови у Случајној историји сведоче да политика САД у многим тренуцима јесте плод случаја али да је у средишту ове империје систематски планирано доминирање планетом. У сваком случају читањем ових текстова читалац ће се сусрести са мноштвом драматичних чињеница које су мало познате, али које ће му омогућити да лакше схвати данашња политичка дешавања у свету.

На крају књиге се налази један „покушај самоисторизације“, како га је назвао аутор – полемика коју је Мичета водио (1991) са потпредседником СПС-а, академиком Михајлом Марковићем као својеврсно сведочанство о настанку зла које нас је снашло почетком деведесетих и распадом Титове Југославије.

Из садржаја:

Последњи краљ Пољске • Страх од Русије и подела Пољске • Моћ ништавних људи • Долазак на царски трон • Немилосрдна цариградска светина • Судбина Стаљиновог сина Јакова • Стаљин и мировни преговори са Хитлером • Епидемије – Божији гнев • Атинска куга • Куга и ширење ислама • Цар Душан на Светој Гори • Конквистадори и истребљење домородаца • Смрт  долази у Самару • Прве вакцине • Понаша ли се Запад данас као некада СССР • Стаљин и наука • Величина Јохана Мендела • Навика није ситница • Деспот Стефан други пут међу Београђанима • Андреј Кончаловски или грех уметника • Између уметности и вере • Ханс Холбајн и мртви Христ • Однос Достојевског према Христу • Једна жена, једна песма и три хероја • Наполеон и Карађорђе • Пад Делиграда и Руси • Ислам и Европа • Циљеви исламских екстремиста • Наполеон и муслимани • Ендрју Маршал – загонетни гуру Пентагона • Почетак Хладног рата • Русија–Кина, савез XXI века • Исорија и политика империја • Панама – ниске истине о америчкој спољној политици • Авганистан – гробље империјалних илузија • Опијумска економија • Врли дигитални свет • Телефон – централна ствар • Живот у фрагментима • Један прилог самоисторизацији • Полемика са Михајлом Марковићем, потпредседником СПС-а вођена 1991.