Када се Париз замени Београдом и неименованим местом З-овог детињства, запловићемо стазама транзиције и (не)сигурности које доносе познато окружење нарушено променама и декаденцијом спремном да захвати и прогута све који јој се нађу на путу. Уз звуке саксофона, З. ће се са својим пријатељима склонити у место свог детињства док зло тутњи свуда око њих и буди стрепњу и савест којој не смемо погледати у очи. Ово је прича о човеку и његовом свету, који заједно са њим руши индивидуалност и намеће улоге, ненадане и непознате, али истовремено и неминовне. Прича о (не)људима и унутрашњим превирањима затеченог појединца. Из корена промењени, ликови овог романа живе и након последње стране, а ми наслућујемо даљу егзистенцију вештим сликањем историјског оквира и питамо се да ли је крај заправо затишје пред још једну промену коју ће донети нови дан или – нова ноћ. Има ли краја у самом почетку?