Аутор: Борис Акуњин
Страна: 398
► Остали детаљи

СОКО и ЛАСТАВИЦА су дугоочекивани наставак серије Бориса Акуњина која се толико допала српским читаоцима – серије АВАНТУРЕ ЈЕДНОГ МАГИСТРА (Алтин-Толобас, превод П. Буњака; Додатна лектира, превод Славице Ђукић и Игора Ђукића; Ф.М., превод П. Буњака). Овог пута Николас Фандорин, праунук чувеног Ераста Петровича, тражи благо скривено пре 307 година на острву Сент-Морис. (… а раније се острво звало „Сен-Мориц“). У пролеће 2009. године на прекоокеанском крузеру «Соко» он понавља морско путовање на које је у пролеће 1702. године кренула његова далека рођака Летиција фон Дорн на фрегати «Ластавица». Николаса и Летицију дели осам генерација из лозе фон Дорн-Фондорини-Фандорини-Дорини, чији је зачетник Тео Крстaш, који је први у славној породици заслужио витешке мамузе 1099. године и саградио породични замак Теофелс.

Ова књига биће многима интересантна: она нуди занимљиву причу о томе како се понашају различити људи у различитим епохама када их судбина искушава Путем, Опасношћу и Богатством. Одраслима ће помоћи да достојанствено издрже све тешкоће, даће им истрајности и оптимизма. А деци ће благовремено показати да се живот потчињава закону правилног понашања. Генерације смењују једна другу, а овај закон остаје непроменљив у свим временима: у крајњој линији дарежљивост, оданост, храброст, поштење надмашују себичност, лукавост и издајство…

Акуњин са њему својственом прецизношћу и познавањем детаља води читаоца у средњевековни свет морске романтике, једрењака и трагача за благом, објашњава како је организована средњевековна фрегата, по чему се пирати разликују од корсара, виртуозно описује праву поморску битку… и ви осећате мирис мора и узбуђење праве авантуре.

А СОКО И ЛАСТАВИЦА је још и књига за дечаке свих узраста који желе да буду прави капетани, и «девојчице» које сањају да сретну и сачувају Праву љубав.

Али Акуњин не би био Акуњин, када његов текст не би био испуњен дубинским смислом. Прави јунак књиге није Николас Фандорин, није Летиција, која је пре три века смело кренула на опасно путовање како би из ропства откупила свог оца кога је много волела, није чак ни племенити капетан Руперт Греј, коме женско срце тешко може одолети, мада су сви они стално у видокругу читаоца. Прави јунаци СОКОЛА И ЛАСТАВИЦЕ су прелепи папагај, последњи представник јединствене врсте на земљи и његов Учитељ.

Попагај је учесник свих догађаја који се одвијају у књизи и «јуче», и «данас», осим тога, он је приповедач од чијег лица је испричан историјски део. И Учитељ је невидљиво присутан – у сећању и начину размишљања свог васпитаника.

Тако је некада говорио и Учитељ: „Кретање према циљу значи више од његовог достизања“. Како је мало на свету оних који то разумеју!

Учење је један од најпријатнијих послова на свету. Правилно проживљен живот цео се мора састојати од учења, дубоко сам убеђен у то. Чак и ако си као зрело биће ти сам постао Учитељ, опет настави да учиш.

Управо ова два лика – Учитељ и ученик – претварају узбудљиву причу о морепловцима и трагачима за благом у књигу о смислу живота, занимљиву и деци, и одраслима.

Папагај се родио и одрастао у Јапану. Тамо је срео свог Учитеља.

У време пловидбе с Летицијом фон Дорн на фрегати «Ластавица», ова паметна, добра, храбра птица има само 52 године (као и аутор романа у години када га је писао). У тренутку сусрета између Николаса Фандорина и папагаја у бродској библиотеци, он је већ стар 255 година. А шта ту има чудно? – На почетку свог Пута, он је примио од Учитеља Дар Пуног Живота и може живети вечно, ако не одлучим да узлетим тамо где ме – верујем – очекује Учитељ, и где није важно да ли си папагај или човек.

Читав циклус романа о Николасу Фандорину обједињен је идејом која је веома важна за Акуњина, идејом о томе да права сродност душа није условљена односима у оквиру врсте, па ни породичним односима (Сећате ли се ДОДАТНЕ ЛЕКТИРЕ, Даниле Фондорина и његовог усвојеног сина Митридата Карпова?) И још – јављањем осећаја илузорности уобичајене поделе живота на прошлост, садашњост и будућност.

Птица је у овој књизи оличење историјског памћења, папагај дели с нама конфуцијанску мудрост коју је примио од Учитеља и испуњава приповедање cвојом чаробном енергијом, јача и одржава осећај личног достојанства и код читалаца, и код оних јунака који наивно сматрају да је папагај њихов питомац.

Да не бисмо били у недоумици шта је плод ауторове маште, а шта није, треба истаћи: када је за коаутора изабрао птицу, шаљући својим јунацима овог дуговечног папагаја за помоћника, Акуњин ништа није измислио.

Он чак ниједном не дозвољава свом папагају да проговори!!!

Суштина изванредног пишчевог изума лежи управо у томе да папагај у контексту ове књиге није толико плод бујне маште њеног аутора, колико је директна историјска реалија.

У древна времена птице су имале знатно већу улогу у животу људи него данас: преносиле су пошту, учествовале у лову, прорицале судбину, живеле у тесном контакту с људима као кућни љубимци. То под један.

За корице српског издања СОКОЛА И ЛАСТАВИЦЕ нису случајно одабране илустрације из старонемачке рукописне поетске антологије, познате као «Манески кодекс» (1305‒1340). Она садржи 426 илустрације. Ликовни низ овог рукописа сведочи о блискости птица свакодневном људском животу. То је под два.

Сликарство каснијег периода такође одражава стално присуство припитомљених птица (нарочито папагаја) уз човека. То је под три.

У митолошкој свести већине народа птица је одвајкада била оличење људске душе. „Представе о души у виду птице могу се открити у древним културама Египта, Месопотамије, Грчке, Кине и Сибира. Истовремена повезаност птица са светским Духом и људском душом чини је готово идеалним симболом изасланика божанских сфера и пратиоца на путу на друге космичке нивое и светове“. То је под четири.

Осим тога, неке врсте папагаја живе више деценија, дуже од свих кућних љубимаца, познат је случај папагаја који је као питомац живео 80 година. То је под пет.

СОКО И ЛАСТАВИЦА је књига пуна доброте, она ће свима који воле читање помоћи да постану јачи, одважнији и мудрији.

Он ми је рекао без речи: Нема никаквих удараца судбине и несрећа. Све су то глупости које су слабићи измислили да би оправдали своју ништавност Може да пропадне само онај ко пристаје да пропадне. За душу правилног склопа сваки догађај представља степеник којим се пење више и постаје јача. Тужан догађај – тим пре.

Сада се међу класичним авантуристичким романима на српском језику појавила још једна – СОКО И ЛАСТАВИЦА, коју је написао изузетни руски писац Борис Акунин а сјајно превела Милена Ивановић.