Аутор: Бора Отић
Страна: 196
► Остали детаљи

ПРИЧЕ У СЛАВУ ОБИЧНИКА, ОТИМАЊЕ ОД ЗАБОРАВА
- о књизи прича Боре Отића записано -

Писац ових редака наклоности веома је обрадован Отићевом одлуком да укоричи део од својих прича о обичницима у необичним временима. Наиме, већ дуги низ година мало ко обраћа пажњу на обичног човека, јунака свакодневља, а сва мудрост овога света не почива само на исказима генија и даровитих него на мудрости човека из народа. Да није ове књиге и дугог, успешног, изванредног Отићевог радио и телевизијског стваралачког опуса, многе би животе, драгоцене за свеопште живљење људи, прекрио кобни вео заборава. Ништа од њих, сем успомена које нестају са онима који успомене памте, не би остало. Овако, имамо прилику да читамо књигу која је написана у славу обичног живљења, књигу у којој људи казују и казивањем исписују истине о лепоти и горчини живљења. Онако како говоре, тако је и записано. И то је једна од врлина ове књиге: сачуван језик средина, читав речник провинцијализама, тако лепих и тако живототворних.

Ови књижевни драгуљи су отпорни на уврштавање у књижевне жанрове, могло би се рећи да су коктел приче и путописа, са повременим инсертирањем из врхунске репортаже. Онај који пише је онај који слуша и бележи. Али нису забележене само речи, забележене су особине оног који говори, ликови ове књиге откривају се својим диванима, али и описима писца простора и времена у којем приче настају.

Прелепих прича има у овој књизи, тако богатој судбинама и необичностима на око обичних живота. Само неко ко веома воли и разуме људе може да напише овакву књигу. А они који својим животним причама, причама из свог живота, чине тако занимљивом ову књигу, отварају се саговорнику јер му верују. Отић уме да стекне поверење сабеседника, на томе почивају, углавном, сем његове даровитости за разговор, чари његових радијских и телевизијских остварења.

Ова књига је права ризница података о малим нашим местима, насељима, каштелима, дворцима, селима и срединама на рубу градова, о рекама и шумама, о томе како сваки живот завређује причу, ако не већ роман. И у њој је, како сам већ помињао, сачуван језик који нестаје и говор који се круни у модерним временима.
Једна лепа, питка, мудра, необична књига о обичности.

Перо Зубац