Аутор: Митрополит Митрофан Бан
Страна: 324
► Остали детаљи

Благословио: Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop Cetinjski MItropolit Crnogorsko-Primorski i Egzarh Najsavršenijeg Trona Pećkog g. Amfilohije

САДРЖАЈ

Предговор, 5

ПРВИ ДИО

ОПЋИ ПОГЛЕД НА СВ.ТАЈНУ ПОКАЈАЊА - ИСПОВИЈЕДИ
1. Уставнова Св. тајне покајања - исповиједи, 11
2. Бог, који праведнике љуби а грешнике милује, свијех зове на покајање, 15
3. Бог заповеда да се гријехови исповиједају, 21
4. Бог казни упорене гријешнике који неће да се покају - исповиједају, 23
5. Чудесна сила покајања, 27
6. Вјером у Бога, путем покајања - исповјешчу - ваља искати себи спасења, 35
7. Исповијед је за свакога необходно нужна, 40
8. Бог свакога прима на покајање, 47
9. Исповијед не ваља одлагати, 52

ДРУГИ ДИО

О СВЕШТЕНИЧКИМ ДУЖНОСТИМА ПРИ ИСПОВИЈЕДИ
1. Од Бога свештенику дата је власт да веже и разрјешава гријехове људске, 59
2. Свештеник ваља да има знања и спреме, па да може како треба обављати св. тајну исповиједи, 63
3. Свештеник је дужан обучавати народ и тијем пробудити у њему склоност ка покајању - исповиједи, 69
4. Зашто је свештеник нуждан при исповиједи? 74
5. Са каквим расположењем ваља да свештеник обавља исповијед, 77
6. Начин како се свештеник има држати при исповиједи, 80
7. На што особито ваља да свештеник пази при исповеди? 83
8. По датој му власти од Бога, кога може, а кога не може свештеник на исповиједи разријешити од гријехова? 88
9. Како треба да свештеник као праведни судија, при исповиједи пресуђује тежину гријеха? 93
10. Како свештеник треба да исповеда глухонијеме, 96
11. Како треба исповиједати клирика пред њевијем рукоположењем и том приликом какву он има да положи заклетву? 99
12. Како треба исповиједати оне који су под судом у тамницама? 100
13. Како треба исповиједати оне које је суд на смрт осудио? 103
14. Свештеник, као духовни отац, у свему ваља да својему стаду служи добријем примјером, 105
15. Свештеник, као год и сваки други хришћанин, дужан је да се исповеда, 107
16. Свештеник је дужан у најстрожој тајности чувати све оно што је при исповијед чио од онијех који су се код њега исповиједали, 110
17. Јели боље да свештеник на позив прије похита да крсти болесно дијете или да исповеда и причести умирућега болесника, 114
18. Жену која има обично или је родила дијете, а није још протекло 40 дана од порођаја, може ли свештеник исповедати и причестити у случају када би јој у таквом стању смрт пријетила? 116
19. Треба ли да свештеник причести онга болесника који је смртно болестан, а непрестано бљује? 117
20. Јели нужно да свештеник исповеда и причести здраву, али остаријелу особу или на смрт опасно чељаде, ако таквом није још истекло 40 дана од његове потоње исповједи и причешћа? 118
21. Свештеник исповијешчу васпитава своје парохијане, 119
22. Свештеник треба да распореди вријеме кад народ има приступити на исповијед, 123
23. За исповијед и св. причешће свештеник никакве накнаде не смије искати, 125
24. Свештеник строго бива одговоран пред Богом ако се не буде својски старао да исповијешћу покајнике отклони од гријеха и да их склони на побожни-хришћански живот, 123

ТРЕЋИ ДИО

1. У које смо вријеме дужни приступити на исповијед? 133
2. Како се хришћанин има приуготовити за исповијед? 139
3. Ред за приступање на исповијед ваља мирно очекивати без сваке сметње онога који се тада на исповијед пред духовником налази, 149
4. Ни један гријех на исповиједи не ваља утајити ни заборавити, 152
5. Не ваља се стиђети исповједати своје гријехове, 156
6. На исповиједи не ваља се извињавати за своје гријехове, 161
7. Покајник при исповиједи дужан је сам казивати своје гријехове, а не очекивати да га свешетник за сваки гријех пита, 164
8. Покајник, очитујући своје гријехове, самога себе осуђује, и тако, својевољно признајући их, добија опроштај и помиловање од Бога, 165
9. Шта се захтијева од покајника при исповиједи? 168
10. Не ваља очајавати, јер и највеће грехове Бог опрашта, само кад се за њих грешник искрено покаје, 171
11. Помисао на потоњи час и загробни живот побуђује грјешника на покајање, 173
12. Бог грешника чека на покајање и потоњи час може помоћи ако се грешник искрено покаје, 176
13. Није дозвољено да покајник мимо својега надлежнога свештеника другог духовника бира себи за исповијед, 177


ЧЕТВРТИ ДИО

1. Претходна спрема пред саму исповијед, 181
2. Чин исповиједи, 182
3. О исповиједи дјеце, 183
4. Питање за седмогодишњу дјецу која први пут дођу на исповијед, 185
5. Питања за децу мушку и женску од 7 до 14 година од прилике могла би бити ова, 201
6. Питања за исповијед одраслих хришћана по руковођењу 10 Божијих заповиједи, 221
7. Закључна питања при свршетку исповиједи, 228
8. Што се тиче исповиједи за саме свештенике, то, осим више изложенијех опћијех питања за свијетовњаке, духовник који исповеда свога брата свештеника, може га питати отприлике још и овако, 288
9. Свештеник поучава покајнике, 292
10. Исповијед болеснијех који се при крају живота налази, 293

ПЕТИ ДИО

1. О епитимији, 311
2. Молитва за оне који су себе клетвом свезали, 323


Из Предговора

Када сам, у још младим годинама, као нов свештеник, дошао у прилику да исповедам, одмах сам увидио да за правилно обаљвање свете и спасоносне тајне исповиједи нема довољно спреме. Ово задоста узнемиравало ме је, јер сам знао какву одговорност на себи носи свештеник који нема потребног знања да при исповиједи, покајника испита о свијема гријеховима који потијечу од његовијех душевнијех и телеснијех слабостих, и да га поучи, уколико му је потребно, да се о даљега гријешења поправи и хришћански живот настави.

Познајући ја овако себе да ми оваква својства за исповијед потребна оскудјевају, па у тежњи, да бих себе у овоме недостатку бар у неколики поправио, ја сам, у мојим млађим годинама, о овоме често пута у разговор ступао са некијема својиема по чину друговима, и из тога мање или више уверио сам се, да многи од њих, на жалост самном зајдено такви недостатак дијеле. Што је наше врло ревносно свештенство у овијема странама у духовно спреми тако изостало, није ни баш ни чудо, пошто је оно, силимо околности, често пута бивало принуђено да се више бави оружијем неголи књигом.
...

При писању овога, послужио сам се најбољијема, које сам при руци могао имати, српскијема и рускијема ауторима.