Аутор: Ђерардо Ћофари
Страна: 248
► Остали детаљи

Књига доминиканског свештеника Ђерарда Ћофарија, која носи наслов Српски цареви и Свети Николај у Барију спада у ред историјске грађе која потврђује речено. Он је професор Еклисиологије чија је област Источно хришћанство и, разумљиво, морао се упознати, поред својих претходника, и са историјом српског народа. Као научни истраживач и као духовник цркве Светог Николаја у Барију није могао бити нико ни позванији од њега да се упусти у ову тематику. Он, чувар моштију Светитеља који је у четвртом веку сведочио вером, храброшћу и целосним својим животом Христа Спаситеља, и чије су мошти почетком другог миленијума пренете у Бари из Мира Ликијског, осврнуо се аргументовано на ту блискост српске властеле у средњовековној Србији и њен однос према овим светињама.

Посебно је важно за нас што се изворна, теже доступна и „ишчепркана“ грађа нашла у рукама овог добронамерног човека и да се она у највећем делу први пут појављује. Али та документована грађа није сувопарна и чисто архивска, него се она угнездила у личности и догађаје српских владара сведочећи и са те стране њихову ерудицију и широке владарске видике. Немирна времена и ондашње прилике попут ових данашњих, бивали су као море које је бура напуштала испод благослова Светога Николаја. Тако су појаве и добродетељи наших средњовековних владара бивале видне и изазивале су поштовање ондашњег света, како онда тако и до данашњих дана. Отац Ђерардо Ћофари је искрени пријатељ наше Цркве и народа.

Истраживачки труд и духовни живот омогућили су му да упозна боље данашње прилике на нашим просторима и да искаже свој суд на неке неправде које нарушавају историјски континуитет. Посебно данас када смо усамљени и на ветрометини, а чијим се плодовима надахњивало читаво једно историјско наслеђе и чијих се принципа ни до данас нисмо одрекли. Бар у једном добром делу нашега народа. И за једно и за друго остајемо оцу Ћофарију дубоко благодарни.

Из предговора протојереја-ставрофора др Драгомира Санда