Аутор: Драгомир Антонић
Страна: 256
► Остали детаљи

Српски народни календар представља скуп правила, прописа о временском рачунању и дељењу времена на временске јединице (дане, седмице, месеце, године). Реч календар потиче од латинске речи календа, што значи први дан у месецу. У новије време постоје и мишљења да реч потиче од српске речи колодар.

„Српски народни календар“ представља скуп правила, прописа о временском рачунању и дељењу времена на временске јединице (дане, седмице, месеце, године). Реч календар потиче од латинске речи календа, што значи први дан у месецу. У новије време постоје и мишљења да реч потиче од српске речи колодар.

Стари словенски назив за календар – месецослов – дуго је био уобичајен у српском језику. Много пре штампаних календара у Срба су постојали рукописни календари, од којих је сачуван календар Гаврила Тројичанина из 1648, који се данас налази у Прагу. По времену настајања и садржају слични су му рукописни календари који се чувају у Српској академији наука и уметности, Манастиру Хиландар и Патријаршији Српске православне цркве.

Први српски календари, месецослови, штампани су у Венецији, Бечу, Будиму и Темишвару, где су у то време постојале велике заједнице Срба. У штампарији Димитрија Теодосијева у Венецији, 1765. године штампан је, Славеносрпски црквени календар. У Бечу, 1783, Захарије Орфелин објавио је свој Вечни календар, који се сматра првим вечитим календаром у Срба. У том календару објашњена су раздобља: час, дан, седмица, месец, година, век. Говори се и о месечевим менама, с напоменом да су стари народи о младини приносили жртве.

Затим, помињу се кретање Сунца по зодијаку и појаве у природи које га прате, па неједнакости дана и ноћи. Следи таблица деветнаестогодишњег круга Месеца. Могу се наћи и други кругови, те правила како се налазе епахте, индикт, круг година. На крају је штампано упутство за употребу Вечног календара.