Аутор: Миодраг Јовановић
Страна: 256
► Остали детаљи

Књига није замишљена као преглед или као историја српске црквене уметности у протекла три века. Уколико, ипак, делимично то јесте, разлоге треба тражити у потреби да се обавесте читаоци и аргументују основне тезе. А оне су, чини се, доста јасно постављене и објашњаване, са жељом да се допринесе смањењу неоснованих предубеђења, заблуда и неспоразума. Заправо, коликогод изгледа да су проучене све важније појаве у новијој религиозној уметности, познавања су непотпуна, поготову у односу на текуће столеће. За тумачење кризе критеријума у српској црквеној уметности потребна су још многа основна топографска упоредна истраживања да би се она још боље потврдила, оповргла, бранила, тражио из ње излаз. Поред осталог треба истаћи да криза није наслућена тек са покушајима обнове српско-византијског стила и успоном традиционализма, него је започета још у XVIII веку, у првом већем раскораку између захтева поштовања ортодоксног садржаја и потребе увођења европеизованих облика. На таквом наслеђу православни Срби и данас обављају обреде, упућују молитве и поштују своју веру, у храмовима саграђеним под знаком различитих утицаја и стилова, пред сликама религијске и црквене историје насталим на поукама такође разноликих савремених поетика и техника. Да би се разумео распон између Бођана и Вождовца, између сремско-карловачке Саборне и београдске Светосавске цркве, недостајале су још многе чињенице и ширина погледа. Утисак неутралности исказа проистиче и из уверења да су питања првенствено теолошка, ако не мултидисциплинарна, са трудом историчара уметности да остане у границама методологије своје науке. Једно од питања се испрело из чињенице да човечанство и на измаку другог миленија многе покретачке снаге налази у религији, при чему разне конфесије имају неједнак однос према формалној љусци храма и религиозне слике. А са много више припрема и предзнања приступа се просуђивању спољашње и унутрашње архитетктуре модерних профаних грађевина, док се пред црквеним здањем и сликом препушта спонтаном религиозном и националном осећању вере и традиције. Књига је само покушај провере количине таквих знања и подстицај да се дође до свестраних закључака и коначних судова.

САДРЖАЈ

Поводи, 1
Европеизација у XVIII веку, 7
Романтичарски историзам, 67
Обнова "српско-византијског" стила у архитектури, 109
Полемика о православности у српском црквеном сликарству, 133
У потрази за националним стилом, 155
Успон традиционализма, 199
Криза критеријума, 239
Регистар, 243