Аутор: Ане Јелсвик
Страна: 156
► Остали детаљи

„Филм обликује наше представе о историји, друштву и родним улогама, има политички утицај, пружа увид у животе других људи, приказује нам места на којима никада нисмо били, обликује чак и наше представе о нама самима и нашим животима. За већину људи филм је уобичајен део свакодневице и ретко прође дан а да не погледамо инсерт из неког филма на ТВ-у, на интернету или у биоскопу. Отуда би сви умели да одговоре на питање „шта је филм?“; сви знају шта је филм. Само, не бисмо сви исто одговорили.

Гледаоци, теоретичари, критичари и филмски радници већ дуже од једног века међусобно расправљају шта је филм, или шта филм може или треба да буде. Људи се од настанка филма крајем 19. века питају: за шта се све може искористити филм као медиј? Да ли је филм уметност или само механичка имитација стварности најпогоднија за научно документовање? Или је можда само комерцијална забава најприкладнија за децу и омладину? У чему је разлика између филма и књиге или филма и позоришта?

Некадашњи директор продукцијске куће Норск филм, Ерик Лекен, имао је дежурно питање за филмске ствараоце који су му долазили са жељом да реализују неки филмски пројекат: да ли то што желите да испричате може да се исприча помоћу неког другог медија? Ако би одговор био потврдан, замолио би их да оду и да своју причу испричају на неки други начин. Овај лов на типично „филмско“, на нешто што овај медиј чини другачијим од, на пример, књижевности, ликовне уметности или позоришта, заједнички је филмским ствараоцима и теоретичарима. […]“

Ане Јелсвик

(Анне Гјелсвик) је рођена 1965. у Норвешкој. Професор је филмских студија на одсеку за уметност и изучавање медија на Универзитету науке и технологије у Норвешкој (НТНУ).

Годинама је истраживала популарни филм са нагласком на насиље, етику и родне улоге. Написала је и приредила низ књига на норвешком и енглеском језику посвећене филмској критици, насиљу и женама на филму. Међу њеним последњим књигама су Цинема Бетwеен Медиа (Единбургх Университy Пресс, 2018) и Wомен оф Ице анд Фире (Блоомсбурy, 2016) заједно са Рике Шубарт (Рикке Сцхубарт).

Ане Јелсвик је и на челу истраживачког пројекта „Фаце оф Террор”, који испитује начин на који медији преносе вести о терористичким чиновима, с фокусом на терористички акт почињен 22. јула 2011. у Норвешкој и његов одраз на филму и у књижевности.