Аутор: протојереј Андреј Лемешонок
Страна: 289
► Остали детаљи

Сва наша питања и недоумице решавају се путем сталног обраћања Богу. Свакоме ономе ко тражи биће дато (уп.: Лк. 11: 9). Наравно, добићемо одговор уколико заиста пожелимо да га нађемо.

Садржај

Крштење, 5
Јелеосвећење и освећење, 10
Исповест, 14
Причешће, 29
Пост, 41
Смрт и помињање упокојених, 48
Иконе, свеће, тамјан и свете мошти, 58
Венчање, заснивање породице, 63
Васпитање деце , 79
Жена у цркви (Марта и Марија), 94
Развод, 102
Муке и болести, 104
Како помоћи ближњем?, 123
Како живети?, 139
0 вери и греху, 153
0 унутрашњем животу, 167
Опраштање непријатељима, 193
0 молитви, 199
0 Светом Писму, 225
Инославље, 246
Окултизам и нетрадиционална медицина, 251
Црква и свет, 259
Монаштво и рад у цркви, 273

Од издавача

У књизи су сакупљени одговори протојереја Андреја Лемешонка, духовника манастира свете Јелисавете из Минска, на око зоо питања која су му поставили парохијани током редовних разговора уторком у цркви и посетиоци манастирског сајта — адреса сајта манастира свете Јелисавете: www.obitel-minsk.by.

Текст је приређен за штампу према аудио снимцима разговора са оцем Андрејем, који се организују сваког уторка у манастирској цркви, посвећеној икони Пресвете Богородице „Државна". Питања која су постављена путем манастирског сајта означена су са три звездице (***) Ово је урађено зато што се питања која су постављена у електронском облику, путем Интернета, обично разликују по стилу, особинама и отворености од питања постављаних усмено на беседама оца Андреја са парохијанима.

Питања су груписана у неколико тематских целина: Свете Тајне и црквена традиција, породица и васпитање деце, туге и болести, вера и унутрашњи живот човека, Православна Црква у савременом свету, однос према другим религијама и окултизму, монаштво и рад у цркви.


Крштење

Један Господ, једна вјера, једно крштење (Еф. 4: 5).
А ви ћете се крстити Духом Светим (Дап. u: 16).

Треба ли обавезно да пристанемо ако нас позову да кумујемо детету? Нисам нешто блиска и немам заједничке интересе са мамом тог детета. Ретко се виђамо. Осим тога, и велика је разлика у годинама. Кума би, како се мени чини, требало да буде блиски пријатељ породице. Шта уопште значи бити кума? Желела бих да Крштење не буде просто формални обред, И још једно мало питање: може ли жена у трудноћи да буде кума?

Крштење деце се врши по вери родитеља и кумова. Мало дете не може за себе да одговара. За њега треба да одговарају његови кумови. Да би се постао кум или кума, потребно је, наравно, да се знају основе православне вере, да се учествује у Светим Тајнама Исповести и Причешћа. У обичном животу се често деси да су кумови нецрквени људи. To су најчешће добри пријатељи те породице који, када постану кумови, пожеле да се брину о детету. У том случају треба да живе црквеним животом, заједно са својим кумчићима, и да свесније приступају свом унутрашњем животу. A то значи бригу, напор, молитву, Кумови треба да буду одговорни за духовно васпитавање свог кумчета. Ако нисте блиски пријатељи са породицом кумчета, Ви обавезно треба да се молите за њега, да пишете помјанике за црквену молитву. Ја мислим да је и то помоћ и врста бриге.

А зашто трудница не би могла да буде кума? Итекако може!

Ако је православна вера отворена за свакога, зашто се онда за Крштење плаћа?

Ако немате новца, крстиће Вас и венчати бесплатно. Али ако имате могућности да дате прилог, онда ће Ваш новац отићи на украшавање и освећивање храма, за плату оним људима који чисте храм, који служе у њему. У овом случају све треба да буде добровољно и разумљиво.

Да ли се сви греси опраштају на Крштењу, ако католик прелази у православну веру?

Постоје разне црквене традиције. На Светој Гори Атосу, на пример, да би католик примио Православље, он треба да се крсти. Код нас се прелазак у православну веру обавља кроз Свету Тајну Миропомазања, пре којеје неопходна исповест и покајање.

При крштењу се отпуштају сви греси. Али поставља се интересантно питање: како греси делују у човеку, имају ли они неку снагу? Ја мислим да човек заиста добија чистоту, отвара нову страницу у свом животу, међутим, његове склоности и привржености својим гресима остају. Божија благодатдоноси човеку очишћење, али да се она усвоји, да се после Крштања постане истински православни човек, могуће је само када се живи у цркви, када човек живи уз молитву и покајање. Помислити „крстио сам се и мени је све аутоматски опроштено, ја сам већ спасен" — није исправно. Човек треба да узраста. Крштењем се човек рађа, као новорођенче, али да би постао одрасла особа, он мора да прође нимало лак пут црквеног живота. Чинећи прве кораке у цркви, човек је испуњен радошћу и надахнућем, али када благодат одступи и врати се сећање на своје грехе, он опет осећа своју немоћ за чије савлађивање је потребна непрестана борба, напоран рад. Потребна је наша жеља да се Христос настани у нама. Тако човек пролази неколико етапа раста. Господ васпитава душу: у почетку је, као бебу, храни млеком, а касније јој даје све чвршћу храну.

Може ли се крстити без кумова?

Ако се крштава мало дете, треба неко ко ће га држати на рукама. Дете не може само за себе да каже: „Одричем се сатане, сједињујем се са Христом". За њега то говори кум, онај ко се обавезује да га васпитава. Поодрасло дете може да се крсти и без кумова.

Не знам да ли сам крштена, а и немам кога да питам. Шта треба да радим? Можда би требало још једном да се крстим?

Да бисте били сигурни, можете да се крстите. Постоји такав чин: „Крешчаетсја раб или раба Божија, ашче не крешченаја (ако није крштена)".

Нашег сина смо назвали Руслан, а под којим именом смо га крстили не сећамо се. Како сада да се молимо за његово здравље?

Можда се у цркви у којој сте га крстили сачувала крштеница. Међу светима нема таквог имена, има Ростислав, Рустик. А најбоље је да, ако имате такву сумњу, одведете сина на Исповест, питате свештеника, и да прихватите име које он каже током Свете Тајне. Тако је чинио свети Филарет (Дроздов)*.

Како се сазнаје кад је дан нашег Анђела Чувара? Да ли је светитељ чије име носимо наш Анђео Чувар?

He, то је покровитељ. Анђео Чувар је Анђео. А светитељ чије име Ви носите — то је Ваш небески покровитељ. „Дан Анђела", имендан, је дан светитеља који стоји пред Богом за Вас. На пример, у Грчкој Цркви постоји друга традиција. Тамо не назову увек хришћанина по имену неког свеца, већ му дају било које име и крсте га под тим именом. Они немају такав обичај да празнују имендан.

А ми имамо такву традицију, и ми је чувамо, зато што се на дан свога светитеља ми причешћујемо и молимо се том светитељу. Ми осећамо везу са њим, осећамо да нам није случајно дато то име. Ми проучавамо житије свог светитеља и покушавамо да будемо налик њему. Зато је имендан — дан сећања на Вашег светитеља.

* Свети Филарет (у свету Василије Михајлович Дроздов, 1782 —1867.), митрополит Московски и Коломенски, проглашен за светитеља на Архијерејском сабору Руске Православне Цркве (1994)*

Имам 36 година и до дана данашњег jа нисам крштен Али ја сам верујући човек и молим се као у сви верниници. А да ли ја имам право да се молим иако нисам крштен?

Наравно да имате право да се молите. ја мислим да ће вас Ваша молитва привести цркви. Душа има потребу за молитвом као што тело има потребу за ваздухом, Душа некрштеног човека се моли и Бог је воли. Док сам ја био некрштен, доживљавао сам стања када ме је Господ тешио. Ја нисам схватао штаa се дешава, али то је била таква благодат о којој данас не могу ни да сањам.

Молите се и плод ће сазрети. Али треба да се крстите, зато што је молитва обраћање Богу, разговор са Богом и треба ипак чути шта Бог говори. А Он је већ рекао: Који повјерује и крсти се биће спасен (Мк. 16:16).