Аутор: протојереј Андреј Лемешонок
Страна: 186
► Остали детаљи

Сва наша питања и недоумице решавају се путем сталног обраћања Богу. Свакоме ономе ко тражи биће дато (уп.: Лк. 11: 9). Наравно, добићемо одговор уколико заиста пожелимо да га нађемо.


Садржај

ЦРКВА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

Питања вере, 3
О тајни Крштења, 12
Однос према другим религијама, 18
Црквени живот, 23
Саблазни и искушења савременог света , 28
Православна традиција, З2
Сујеверје , 37
Магија и окултизам, 44
Црква и медицина, 51
Помоћ родбини и ближњима , 57
Посао и пословни односи, 64
Смрт ближњих, 68
Апокалипса. Последња времена, 73

ДУХОВНИ ЖИВОТ
Унутрашњи проблеми, 8о
Борба са страстима , 89
0 тајнама Исповести и Причешћа , 100
Молитвени труд, 110
Смисао православног поста,

ПОРОДИЦА
Како засновати породицу, 123
0 тајни Венчања, 135
Рођење деце, 138
Родитељи и деца, 142
0 томе како сачувати породицу, 157

МОНАШКИ ПУТ, 172

Црква у савременом свету

Питања вере

Христос је увек Исти. Пут спасења је исти. Нема других путева. Схватам то на нивоу интуиције и логике. He може бити полумера и компромиса, колико год да неки желе да нам помуте мозак на свим каналима доживљаја стварности, колико год да нас наговарају да се помиримо с њом и да јој прилагодимо веру. Хвала Богу! Постоји Јеванђеље! И можемо да одбацимо све и да се поново и изнова једноставно вратимо Јеванђељу. Али многи појмови не допиру до мене истински. Ево, на пример, шта значи, „предати целог себе, сав свој живот Христу“? За мирјанина! Породичног човека! Данас!

Свакодневно молимо Господа да нам помогне да се сачувамо од греха. И у свему што покушавамо да радимо, у свему што нам се дешава, тражимо вољу Божију и Божији благослов. To не значи да треба да оставимо по страни бригу о нашим ближњима, о извесним материјалним потребама и стицању, који су нам потребни у нашем данашњем животу. У свему је потребно расуђивање.

Предати свој живот у руке Божије значи одрећи се својих жеља ако у њима постоји нешто грешно, својих планова, ако они не одговарају плановима Божијим о нашем спасењу, односно одрећи се свега онога што нас удаљава од Христа и што нам заклања светлост љубави Божије.

А Господ благосиља и монахе, и мирјане; и жене, и мушкарце; и Јудејца, и Јелина (в.: Кол. у. и) да иду за Њим до краја, и Он нас води у Царство Небеско, које почиње још овде, на земљи. Бог је за све Отац Који воли и Спаситељ, и свакоме Господ даје пуноћу Своје љубави.

Зато читајући Јеванђеље не треба све да схватамо на одвећ људски начин и буквално. Треба пажљиво да читамо, да улазимо у јеванђељски дух, и тада ћемо у овим речима видети такву дубину и пуноћу, које се потпуно разликују од „слова“, које нас може одвести у далеку земљу (уп.: Лк. 15:13).

Овај дух и стихију јеванђељског живота можемо срести само у храму учествујући у богослужењима и Христовим тајнама, само у црквеним и домаћим молитвама. Кад човек почиње да живи светотајински он кроз црквени календар улази у нови живот. Хришћанин пази на своје срце, пази да не изгуби унутрашњи мир, да не наруши мир другог човека. Овај стални унутрашњи напор и стражење доводе човека до новог стања кад више нису важни спољашњи фактори који су понекад врло варљиви и противречни.

Ако човек тражи Бога, веза с Богом одређује његове животне поступке и одлуке у овом животу. Тада се рађа поверење у Бога и човек може да живи богоугодно у околностима и условима у којима се налази.

Да ли је свака лаж лоша?

Лаж на спасење?.. Ипак, лаж сама по себи не може бити спасоносна. Дешава се да нешто не изговоримо до краја, да нешто прећутимо, да нађемо компромис, зато што човек није спреман да чује истину. Понекад се ближњи плаше за живот најрођенијег и зато му нешто не говоре до краја, не откривају му. To не треба да буде правило и не треба да постане закон. У питању су ванредне околности. Али тврдити да је лаж спасоносна, Из једног извора не може да тече горка и слатка вода. Отац лажи је ђаво, а Господ је Отац правде, светлости и истине.

Недавно сам прочитао књигу И. А. Иљина „0 супротстављању злу силом“. Да ли бисте могли да наведете мишљење отаца или Цркве о мисли коју руски философ излаже у овом делу? Како јеванђељске речи ономе који те удари по образу, окрени и други; и који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу ускладити с мишљу да непротивљење злу представља његово умножавање?

Постоје лични односи кад човек треба да се смирава, да опрашта и да подмеће образ. А постоји појам као што је одбрана отаџбине. У том случају подметнути образ значи умножавати безакоње. Зато је преподобни Сергије Радоњешки благословио двојицу схимника да узму копља и мачеве и да бране Свету Русију од непријатеља. Ако човек чини насиље окренути се и рећи: „Немам везе с тим,“ ће вероватно бити кукавичлук.