Шта људи питају: Одговори на питања парохијана, део 3
Сва наша питања и недоумице решавају се путем сталног обраћања Богу. Свакоме ономе ко тражи биће дато (уп.: Лк. 11: 9). Наравно, добићемо одговор уколико заиста пожелимо да га нађемо.
Садржај
ВЕРА И ЖИВОТ
Питања вере, 3
Промисао Божија, 30
Црква и свет, 34
Општење с људима , 40
Однос према свету, 57
Здравље, 6о
Пост, 70
Сујеверја, 76
Помињање покојника, 98
ЦРКВЕНЕ ТАЈНЕ
Крштење, 105
Исповест, 116
Причешће, 122
Венчање, 126
ДУХОВНИ ЖИВОТ
Унутрашњи проблеми, 129
Грех, 159
Зависности, 155
ПОРОДИЦА
Заснивање породице, 159
Породична питања, 173
Деца, 200
Превара, 207
Како сачувати породицу, 217
МОНАШТВО, 245
Вера и живот
Питања вере
Реците ми како да стекнем поверење у Бога? Посебно ако ми душа пати због тога што нисам добила Божију помоћ иако сам се искрено молила. Напротив, још ми јетеже.
Вероватно сопствене, људске снаге ипак нису довољне да бисмо имали поверење у Бога, кад нам се чини да је све безнадежно, да се све распада и пропада. Тада треба да молимо Господа да нам пружи руку као Петру кад је почео да тоне. Наша природа не може да прекорачи оквире људских појмова, закона, истина и неистина, јер свеједно све видимо са земаљске тачке гледишта. Тек кад се одрекнемо свог „ја“, својих расуђивања, свог лажног разума и људског мудровања, Богће нам пружити Своју руку и почећемо да градимо свој живот на поверењу у Бога. И тада чак ни у најтрагичнијим околностима нећемо посумњати у Његову љубав према нама, у Његову бригуза нас, у промисао Божију, која нас води тесним путем у Царство Небеско.
Господ види способности, могућности и духовни потенцијал сваког од нас, и зато се човеку шаљу лична искушења, свако носи свој крст. Али овај крст треба да носимо до краја и да не ропћемо што је наш веома тежак, а другоме је лакши. Зато што у коначном све нас Господ носи на Свом Крсту. Молите се, молите за веру и Господ ће Вам је сигурно дати. У сваком конкретном случају, у одређеним околностима треба тражити вољу Божију, промисао Божију, и Господ ће их показивати и откривати, само што треба да будемо пажљиви и стрпљиви. Који претрпи до краја тај ће се спасти (Мк. 13: и).
Оче, моје питање ће бити врло банално, али ми ипак не даје мира, и сама не могу да пронађем одговор на њега. Одговорите ми Ви као верујући човек. Зашто Бог некоме даје много, а некоме ништа? Зашто неко постаје славан и богат, а неко се рађа без руку и ногу? Зар је то праведно?! Има људи којима све у животу иде као по лоју, који не болују ни од чега (озбиљног), некако им све лако полази за руком, А има људи који једноставно немају среће. He желим никога да збуњујем овим питањем, и ни у ком случају не желим да спорим. Али нажалост, моје срце не може да прихвати ову неправду. Јер Бог све воли, А на основу чињеница се то не види. Код многих свештеника сам нашла само два одговора: смири се и трпи, носи свој крст. Можда само зато што ни сами не могу да нађу одговор на ово питање? И још, да ли може постојати човек без талента? Рецимо, ја не умем да певам, цртам. Где је онда мој таленат?!
Ваше питање није узнемиравало само Вас, већ и срца великих људи, и они су покушали да појме промисао Божију својим умом. Подвижник Православне Цркве преподобни Антоније Велики се молио у пустињи много дана да би му Господ открио оно што Ви данас питате. И речено му је: „То су судбине Божије, пази на себе, није ти на корист да то знаш.“ Господ промишља о спасењу сваког од нас, Он види нашу душу у перспективи вечности. А ми разматрајући неке околности видимо врло мали део онога што у ствари јесте и само у извесном временском сегменту. Зато је човеку врло тешко да не погреши у својим оценама, чак и у односу на себе самог: сад нам се чини да је ово добро, а оно је лоше, али пролази извесно време и видимо да је требало да претрпимо оно што нам је изгледалолоше, сложено, непотребно и неправедно према нама, да је требало то да поднесемо и да се смиримо, и да се испоставило да су ова пролазна тескоба и жалост спасоносни по бесмртну душу. Али нам је у тренутку кад се ово дешавало чинило да је свето неправедно! И зашто Господ ништа не чини, зашто се окренуо од нас и не чује наше молитве?
Циљ Бога је да спаси човека у вечности. А човек који је везан за земљу, који све види са земаљскетачке гледишта, пре него што духовно одрасте и схвати да треба да има поверења у Бога и да свој живот предаје у Његове руке, има много недоумица, неспоразума, роптања и чамотиње.
Није нам лако да постанемо заиста верујући људи који имају поверења у свог Творца и Спаситеља. Али је Господ дуготрпељив и многомилостив. Постепено, корак по корак, ипак идемо напред. Својом љубављу, милосрђем, смирењем и трпљењем Господ нас лечи и усмерава уским пугем који води у Царство Небеско.
Једно је људски суд, а друго је суд Божији, и није исправно тражити извесну законитост и све градити пo људским мерама, зато што код Бога нема земаљске, правне праведности, већ постоји љубав, Божанска љубав нам даје прилику за спасење, пружа нам могућност да гледамо у будућност с вером, која не зна за оквире и границе, и с надом у васкрсење из мртвих.
А што се тиче талената, Свако има своје таленте: један црта, други пева, трећи ствара, пише, а четврти добро пере судове, уме добро да почисти двориште. Ето, ја сам био чистач и сматрам да је то врло добар и користан посао и да човектреба да има призвање за њега. А неко уме да слуша другог човека — и то је такође велики дар. Није обавезно да човек ствара нешто велико и непоновљиво. Треба само да отворимо своје срце и да пустимо у њега нашег ближњег.
Ако кажемо да немамо никакве таленте, незахвални смо или лењи, зато што не желимо да их тражимо, развијамо и користимо. Мислим да ћете наћи у себи мноштво талената ако их будете потражили! Али их не треба закопавати у земљу, већ умножавати. А за то треба да живимо улажући напор и не правдајући се, не ропћући због тога што нам нешто није дато.
Детаљни подаци о књизиНаслов: Шта људи питају: Одговори на питања парохијана, део 3
Издавач: Манастир Свете Јелисавете, Минск
Страна: 248 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 14,5 x 21 cm
Година издања: 2017
ИСБН: