Аутор: др Рудолф Арчибалд Рајс
Страна: 410
► Остали детаљи

"Привео сам крају задатак који сам био предузео: да прикажем читаоцу, а, нарочито српском читаоцу, какав је био дух оних који су створили Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и какав је био њихов живот на фронту. Истина, ових неколико бележака, ових неколико посматрања која износим данас пред публику, тек су бледи рефлекс оног духа који је одушевљавао све оне који су поклонили своје тело и душу Отаџбини. Ипак, надам се да ће ово бити довољно те да помогнем да тај дух разуме млада
генерација која Дугује своју слободу својим старијима. Надам се да ће из ових редова, тај дух разумети и сви они из ратне генерације који, из каквог било разлога нису могли или нису хтела да сарађује у грандиозном делу мојих другова из Великог Рата.

Ова књига је посвећена српском војнику из Великог Рата, оном војнику који је све упознао, највећу славу и највеће страдање. Њу треба да допуни једна друга књига, посвећена војнику „са унутрашњег фронта”, ако се то може тако да назове, тј. свима онима, већим делом скромнима и малима који су страдали и умрли у земљи бивше краљевине и на југословенској земљи, тада још под аустро-угарском власти, и од којих су освајачи и угњетачи створили мученике. Они су страдали и умрли, не упознавши славу. Њихова заслуга је тим већа. Војник из Великог Рата и мученик из унутрашњости једини су остварили сан старих, једино они су створили велику уједињену Краљевину, у којој су удружени браћа Хрвати, Срби и Словенци.

Жртвујући се за овај велики циљ, ови творци тражили су само једну ствар: да они који се користе њиховим жртвама буду њих достојни и да доврше узвишено дело које су почели у патњи и у крви. Да ли је стварност освештала ове жеље које су требале да буду света дужност за све? Као искрени пријатељ земље, приморан сам да у то посумњам.

Велика уједињена земља о којој су сањали они који су пали у Мачви, на Дунаву, у Албанији, на острву Виду, у очајним македонским планинама, у Африци, у Русији, на босанским вешалима и по другим местима, била је створена, али десет година после последњег ратног топовског метка, потпуни склад, онај који је постојао на фронту, још ту не влада. Има још сувише људи који радо примају све користи задобијене жртвом ослободилаца, али који гледају сувише уназад, а не довољно унапред. Има их чак који су у једном бедном циљу буџаклијске политике довољно неблагодарни да остварују, дивно и дефинитивно дело погинулих. Страначки политичари који, као што смо видели, нису могли да забораве своје страсти чак ни за време рата, почели су поново да показују у највећем јеку своју предратну активност и често ризикују да компромитују величанствени и свети ресултат који су постигли хероји од 1912 до 1918. Омладину која је била некад непресушни извор патриотизма, захватила је послератна корупција, и она се врло мало брине за велики пример који су јој дали њени старији. Егоизам који је смртна болест за један народ, обузео је духове.

Истина, ја мислим да је ово све последица рата. Тело, ослабљено надчовечанским напором не брани се довољно од рђавих микроба који га нападају. Надам се и чак сам у то убеђен да је ова рђава епоха коју преживљујемо, само пролазна болест, дечја болест за младу краљевину. Али време је да се реагира, док не буде сувише касно. А ово реагирање може се учинити само подсећајући се на оно што су извршили они којима је ова књига посвећена и инспиришући се њиховим примером. Чинећи то, испуњава се само дужност благодарности коју је цео Народ, био он српског, хрватског или словеначког племена, узео према онима који су се жртвовали за њега и који су изгнули или су још живи. „Не говоримо никада о томе, али мислимо увек на то!” казао је један велики француски патриота. Али ми треба да изменимо ову опомену: „Мислимо увек на то и говоримо увек о томе!”

Нека ова скромна књига допринесе да се постигне тај ресултат!" - Р.А.Рајс Почасни капетан српске војске