Аутор: Монах Јосиф Дионисијатски
Страна: 150
► Остали детаљи

Благословио: Iguman Svete srpske carske lavre Hilandara

Предговор српском издању

Благодаћу Господњом, књига Старац Арсеније Спилеот, саподвижник Јосифа Исихасте наишла је на велико интересовање од стране благоћестивих читалаца. Она је већ прешла границе јелинских простора, будући да је преведена на више страних језика.

Радост наша је велика још и ради тога што су оци из великог и славног Манастира Хиландара предузели штампање ове књиге на српском језику, ради утврћења и духовне користи наше страдалне једноверне браће Срба.

Пишући предговор, сећам се једне велике, изузетне, савремене личности светогорског монаштва и српског рода. Та личност је имала непосредну везу са духовном породицом двојице великих исихаста, Јосифа и Арсенија.

Реч је о незаборавном подвижнику, монаху Георгију (у свету Бранку Витковићу).

Оца Георгија је, међу монасима, одликовала превелика ревност и подвижничко расуђивање. Трагајући за богоносним подвижницима он, као жедан јелен, не одоцни да открије два скупоцена бисера, исихасте Јосифа и Арсенија, заједно са братством њиховим. Од тада, он приђе њима и следоваше им, као својим духовним руководитељима. И не само то. Он беше као мост преко кога многи Срби, браћа наша, колико из манастира Хиландара, толико и из Србије, долажаху ради духовне користи у смирене колибице Новог скита. Као пример наводим блаженопочивше старце Митрофана и Арсенија (Агатона), које самупознао 1966. године, када их је отац Георгије довео у Нови скит, да се упознају и посаветују са старцем Арсенијем и духовником оцем Харалампијем (старац Јосиф Исихаста се већ био упокојио).

Ово наше познанство се потом показало благодетељним.

Када се наше братство умножило 1967. године, били смо приморани да потражимо шири простор.

Монаси Митрофан и Арсеније су 1966. године постали саборни старци манастира Хиландара. Ова два монаха, али и отац Георгије, најбољим речима су нас представили осталим члановима манастирске управе, тако да нас Свети манастир Хиландар, отворених руку, прими под своје окриље, као чланове зависне од њега, додељујући нам велику хиландарску келију, надомак Кареје, посвећену Светом Николи, такозвану Буразерску келију.

У тој келији смо боравили, као Хиландарци, дванаест година (1967-1979).

Треба исповедити да се манастир Хиландар, под чијим смо окриљем били, опходио према нама са великом увиђавношћу и љубављу. У то време су многи манастири били суочени са проблемом недостатка монаха. Из тог разлога често су нас позивали да се преселимо у један од двадесет великих светих манастира. Међутим, наши незаборавни старци отац Харалампије и старац Арсеније изричито су то одбијали. Главни разлог је био тај што нам надлежни манастир Хиландар никада није направио ни најмањи проблем, те је захваљујући томе наше братство неометано вршило своје исихастичко правило.

Нажалост, неподношљиви притисци светих манастира нас примораше, те се ми, и не желећи, 1979. године преселисмо у историјски манастир Дионисијатр.

Та чињеница је, међутим, допринела да се везе између та два велика манастира (Хиландара и Дионисијата) утврде и постану још блискије, у толикој мери да сам, примивши дужност антипросопа у Свештеној општини, као монах који потиче из Буразерске келије веома присно сарађивао са антипросопом манастира Хиландара и био уз њега по свим питањима која су се тицала његовог манастира.

После свега горе поменутог, будући да сам и ја био Хиландарац дванаест година, моја смиреност са великом радошћу одобрава и благосиља штампање ове књиге на српском језику.

Свима нама је познато да српски народ пролази кроз велика искушења, посебно последњих година. Изгледа да је нечастиви покренуо све своје силе и инструменте да би или истребио православље из Срба или истребио српски народ. Међутим, то му није пошло за руком. Српски народ је јуначки народ, и верски корени његови показали су се веома дубоким.

Још би желео да драги, опробани и једноверни српски народ зна да се сабору српских светитеља и свих светих прибројао још један савремени светитељ, молитвеник пред Богом за српски народ, кога је особито волео и засигурно га воли. То је незаборавни исихаста, Арсеније Спилеот.

Његов благослов да имамо.
Монах Јосиф Дионисијатски


САДРЖАЈ

Поздравно слово, 5
Уместо предговора, (Сведочење старца Јосифа Ватопедског), 9
Предговор српском издању, 11

ПРВИ ДЕО
АНАСТАСИЈЕВО ДЕТИЊСТВО И БОЖАНСКИ ПРИЗИВ
Детињство, 15
Божанска чежња и храбра одлука, 17
Пешке у Цариград, 18
Света места, 19
Сусрет са Јеронимом Егинским, 20
Расветљење загонетке у вези са пустиножитељком Фотином, 23

ДРУГИ ДЕО
ПРВЕ ГОДИНЕ НА СВЕТОЈ ГОРИ И ПОТЧИЊАВАЊЕ ПРОСТОМ СТАРЦУ ЈЕФРЕМУ
Света Гора - Манастир Ставроникита, 25
Ка дубљој пустињи, 26
Познанство монаха Арсенија са младим Франциском, 26
Потрага за старцем, 28
Покоравање двојице подвижника једноставном и светом старцу Јефрему, 30
У Скиту Светог Василија (1923-11938), 31
Арсенијево виђење старца Јефрема после његовог преподобног упокојења, 32

ТРЕЋИ ДЕО
ВЕЋИ ПОДВИЗИ ПОСЛЕ ПРЕПОДОБНОГ СТАРЧЕВОГ ПРЕСТАВЉЕЊА
Монах Јосиф узима иницијативу, 35
Данило исихаста - старац Кирило, 36
"Суварак" - уобичајени пост подвижника, 40
Предање о нагим подвижницима и двојица босоногих, 42
Послушност боља од жртве, 44
Добро настројење и благослов од старца, 45
Чудесни догађаји из живота двојице подвижника, 46
Поуке и чудесни догађаји из живота старца Арсенија, 49
Неколико речи о Светом Силуану Атонском, 51
О бденију, 52
Правило, 55
Читање, 56
Реч старца Арсенија - плод искуства, 57
Разговори старчеви са благочестивим хришћанима, 58
Старчев хумор - "пријатно и душекорисно", 61
Женски инат, 61
Зла жена стомакоугодница, 64
Дивља ластавица на старчевом рамену, 67
Монах узнемираван од демона, 68
Клима је била наопака, 70
Затворник Јосиф се причешћује из руке анђела. Суровији подвизи. Богородичине јабуке, 71
Герасим Менагијас, 73
Јефрем "дебели", 74
Два случааја чудесног повратка, 76
О једном подвижнику дијаманту, 78
Отац Ефтимије духовник, 79

ЧЕТВРТИ ДЕО
СКИТ МАЛЕ СВЕТЕ АНЕ И ПОСЛЕДЊЕ БРАТСТВО СТАРЦА ЈОСИФА
Ка пећинама Скита Мале Свете Ане (1938-1953), 81
Отац Јефрем Катунакијски, 82
Познанство оца Јефрема са старцем Јосифом, 84
Поново у келијицама, 86
Братанац старца Арсенија, 87
Свођење дневног рачуна - самоиспитивање, 90

ПЕТИ ДЕО
УПОКОЈЕЊЕ ВЕЛИКОГ СТАРЦА.
СТАРАЦ АРСЕНИЈЕ ПОСТАЈЕ СТАРАЦ БРАТСТВА
Старац Теофилакт - прелазак у Нови скит (1953-1967), 91
Отац Атанасије, 94
Преподобно предстаљење великог старца, 96

ШЕСТИ ДЕО
У БУРАЗЕРСКОЈ КЕЛИЈИ
Прелазак из Новог завета у велике руске келије Буразерске и Светог Артемија Провате (1967), 99
Старчеви снови, 102
Старац прелази у Буразерску келију.
Прва станица, Свети Артемије Провата, 103
Упокојење старца Руса. Пас псеудо Василија, 104
Старац и буве, 106
Поклоњење Пресветој Богородици Портаитиси.
Духовник отац Максим и његов послушник монах Нектарије, 107
Последњи старчеви подвизи, 109
Са старцем Пајсијем подвижником, 110
Кратке старчеве поуке, 113
Из старчевог живота, 117
Од сада па надаље ће говорити: "Харалампија јеромонаха", 119

СЕДМИ ДЕО
ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ У МАНАСТИРУ ДИОНИСИЈАТУ И СТАРЧЕВО ПРЕСТАВЉЕЊЕ
Ка Светом манастиру Дионисијату, 121
У манастирској болници, 122
Плодови дугогодишњих патњи, 123
Блажена кончина, 125
Старчева сахрана, 127

ЕПИЛОГ, 129

ДОДАТАК
ПИСМА СТАРЦА АРСЕНИЈА, 131
Прво писмо, 133
Друго писмо, 136
Треће писмо, 137
Четврто писмо, 138
Пето писмо, 141
Шесто писмо, 143