Аутор: Светислав С. Билбија
Страна: 298
► Остали детаљи

Из предговора:

Кад смо 19. октобра 1995. године у стану и у Билбијином институту у Чикагу госпођа Мирослава Петровић и ја примили од госпође Елене Билбије по један примерак књига “Тхе mummy оф Загреб анд отхер Етрусцан, Lydian анд Lycian written монумент” и “Староевропски језик и писмо Етрураца”, са потписом Елена Билбија 10. 19. 1995, били смо истински обрадовани и захвални и дуго смо разговарали о значају и вредности књига, чија су издања са потписом Свентон С.Билбија, штампане 1984 и 1989 године. Том приликом је госпођа Елена Билбија дала ауторска права на објављивање обе студије издавачкој кући “Мирослав”.

На истој страни на којој је Елена Билбија ставила свој потпис, запазили смо и напомену која је на енглеском гласила: То тхе memory оф му парентс Симеон анд Бојана Билбија борн Петровицх, Добросело, Лика, Yugoslavia (За успомену на моје родитеље Симеона и Бојану Билбија, рођену Петровић, Добросело, Лика, Југославија).

Као што је познато, наведена Билбијина дела штампана су у Институту за етрурске студије, Чикаго, Илиноис под насловом Староевропски језик и писмо Етрураца. Под тим насловом у Глави И као садржај приложени су ови наслови: Лепенски Вир, Цивилизација Подунавља, Ширење из Подунавља, Насељавање Италије, Насељавање Мале Азије, Егзодус из Мале Азије, док су у Глави ИИ дати ови наслови: Етрурија и Етрурци, Лиђани и Латини, Порекло имена Етрурци, Рашани и Тиренци. Глава ИИИ садржи наслове као што су: Критско порекло алфабета, Србица, Порекло ћирилице, Ренесанса словенске писмености, Грчки алфабет и етрурска слова, Проблем и метод истраживања, Особине етрурског писма и језика, Неке напомене о писму руна, Напомене за словну и гласовну таблицу. У Глави ИВ садржај је дат под насловом Нацрти и прикази. У Глави В дате су упоредне таблице, а у Глави ВИ приказани су оригинални етрурски, лидијски и ликијски текстови - анализа и тумачења. Најзад, Глава ВИИ садржи Речник староевропског језика и библиографију.

Кад је завршио са одељком Староевропски језик и писмо Етрураца Билбија је прешао на веома занимљив садржај под насловом Предговор српском издању и ту је одмах објаснио да овај рад објављује “на српском језику и писму ћирилици због тога, што ми је српска азбучна ћирилица послужила да правилно прочитамо етрурске, лидијске и ликијске текстове њихових писаних споменика, и на исте до потпуног разумевања протумачио на српском језику”.

Ту сад Билбија даје једно необично занимљиво објашњење: “Језик којим говоре Срби, Хрвати и Словенци”, каже он, “био је исти онај језик којим су говорила рашанска племена у Италији која су оставила тај језик забележен у својим писаним споменицима у којима се између себе зову Раси и Рашани, а не Етрурци, како су их Римљани прозвали као што су рашанска племена, која су живела у данашњој Словенији, Истри, Хрватској и Србији, прозвали се Илирима”. Уз ову напомену Билбија додаје и ову примедбу: “Рашански буквар и читанка, чија су слова салита у бронзу пре три хиљаде година у областима падованске Венеције, исти је језик којим данас говоре Срби, Хрвати и Словенци”.

На ово Билбија додаје и ову напомену: “Стога по- ред Срба, Хрвати и Словенци могу на исти начин чита- ти и разумети етрурске, лидијске и ликијске писане споменике, само ако се буду служили ћириличним словима која су поред етрурског писма и писма руна, дошла на европско тло из србичких културних центара у Малој Азији где се обликовало словно писмо које је потекло из критских сликописних знакова”.