Рукопис Ђуре Маричића СТВАРАЊЕ ЕВРОПЕ. ПРВИ ЕВРОПСКИ РОМАН говори о догађајима у Хрватској током распада Југославије деведесетих година прошлог столећа, а преломљен кроз ракурс главног јунака, аполитичног Србина, одгајaног у духу југословенства и у мешовитом браку (што ће се показати и као најтрагичнија позиција на тлу Хрватске и Босне).

Исувише велика концентрација трауматичних догађаја и почињеног зла на овом простору изнедрила је и посебан језик писца, који је топониме ових простора, као и све бројне ликове у роману назвао симболичним именима, као очигледна и веома јака потреба за отклоном од времена и простора о којем пише (за разлику од спомена светских држава и личности који су јасно именовани).

У томе се, наравно, уз асоцијацију и дубљу историјску симболику простора, али и искорака из задатог нам времена, може препознати да су Трачани – Срби, Келти – Хрвати, Скити – Босанци, као и топографске изведенице из тог контекста (Карантанија – Југославија; Келтска република – Република Хрватска, – Република Српска Крајина итд.). Следећи ову врсту сатиричне мимикрије, сви Срби у овој прози одреда носе руска имена, не без одјека на познатија песничка и књижевна имена руске књижевности (главни јунак је, на пример, Аркадиј Јевтушенко), Хрвати сви одреда имају призвук италијанских имена (Колонели), док су (ређи) спомени Муслимана, везани за немачка имена (Ханс, Грета итд.). Ово ни у ком случају не умањује аутентичност (трагичних) збивања са јасно препознатљивим менталитетским, језичким и иним обележјима места, времена и ликова у радњи овог романа на тлу Хрватске, његовог главног града Загреба, и мањих вароши на граници са Банијом, Ликом, Кордуном и Босном. Препознавање локалитета (за ширу публику од локалне), аутор је  кључем на крају књиге.

Роман је писан течним, понекад колоквијалним језиком, и у стилу хрватске филолошке школе (као последице школовања у Загребу).

Кроз бројна поглавља  сабране су и представљене све фазе и облици и истине (трансформације појединаца и друштвених група, под утицајем националистичке и профашистичке пропаганде у Хрватској, у различитим приликама, на селу, као и у граду) током распада Југославије, преломљени кроз једно типично искуство Србина на тлу Хрватске: од политичких промена, до подозрења у предузећу, националног пребројавања, застрашивања, позива на сарадњу, минирања викендица, позива у полицију, националног цепања у згради бивших комшија, али и бракова, мобилизација, хапшења, губитка посла, бројних избеглица који одлазе (али и оних, који су овде дошли), превременог пензионисања и живљења од продаје воћа на пијаци, типичних примера свирепе освете војски на граничном подручју, у спрези високе политике са животима малих људи-појединаца, са приказима различитих типова људи, без обзира на нацију (што аутор до краја заступа као своје једино мерило).

Славица Гароња Радованац