Autor: Tatjana Pavlović Vilimonović
Strana: 265
► Ostali detalji

Ne može se govoriti o „ženskom peru“ u ovom spisu, jer tu definiciju tvore oni koji i dalje smatraju ženu samo ženom, a ne i piscem. Ali u njemu ima iskaza do kojih može da dosegne samo žena. Jer, priroda nas je stvorila sličnima, ali ne i jednakima. Zato istu pojavu ne promišljamo uvek isto. Sara ne prezire Davida, zbog svega onoga što je sakrio od nje. Njena osećanja nisu nikada pojednostavljena, kao što to najčešće biva kod suprotnog pola. Zato ona, uprkos svojim ne baš uvek svetlim trenucima na etičkom i moralnom planu, zadržava ne samo svoje dostojanstvo, već štiti i dostojanstvo svojih partnera, ne dozvoljavajući da se njen odnos sa njima banalizuje i pokušavajući da ga dovede u ravan traženja egzistencijalnih, pa katkada i filozofskih odgovora.

Dragan Mraović

Ako ste se nekada u životu zapitali da li ste pogrešili, jer ste nekome oprostili, ova knjiga će Vam pružiti smislene i tople odgovore. Ali, nemojte prebrzo donositi zaključke. Sačekajte. Pročitajte. Razmislite. Odgovori nisu jednostavni. Nije ih lako prihvatiti. Linija života je krivudava, no istovremeno i sasvim prava pošto smo svi smrtnošću obeleženi. Praštati je ljudski. I božanski. Ne treba misliti o vremenu koje prolazi. Treba misliti o trenutku koji ne prolazi. Ovo je knjiga o razmišljanjima, ljubavima, trenucima i praštanjima. Praštati je dobro. Zato je sunce i danas tu...

Nataša Simeunović Bajić