„… Као образованом и сензибилном човеку са две Итаке, уз то са моралним интегритетом, преостала је судбина ждралова, тачније усамљеног ждрала. Ждрал има два завичаја. Његова судбина је да када лети у један од њих, на други се стално осврће. Не одриче се ни једног. Зато сваке године одлеће и долеће из првог у други. И оба су његова. У једном, опростореном, живи. Други, укорењени, памти…
…Равни решења Лончареве индивидуалне поетике припадају не само за Бачку карактеристичне химне, оде (не и идиле…) пшеници, сунцокрету, крчевини, дивљој усамљеној ружи која ишчекује нечији задивљени поглед њеној лепоти…”
Јулијан Тамаш