Аутор: Свети владика Николај (Велимировић)
Страна: 30
► Остали детаљи

Садржај

Предговор, 5
Божанствена литургија, 7
О молитви, 28

Предговор

По жељи повећег броја читалаца библиотеке „Свечаник” ми почињемо с Божјом помоћи нову народну библиотеку „Богомоља”, не да би ону заменили овом, него да би обе једна другу допуњавале. Досадашње књиге Свечаникове (изузев „Српска црква српској деци”) намењене су биле — и биће — школованијем свету, а ове нове биће више за широки слој мање школованих. Да би и једни и други имали духовне користи од наших издања и подједнако прославили Бога на спасење душе.

Јер Бог хоће да се сви људи спасу, и да дођу у познање истине (I Тимотеју 2, 4). Облик ове нове народне библиотеке као и садржина и цена удешени су тако да лакше могу допрети до срца и ума великог броја српског радног народа свуда по свету.

У овој првој књизи „Богомоље” стављена су на првом месту Одговарања на Литургији, што је у главном намењено црквеним хоровима. На другом месту унета су расуђивања О молитви, која могу бити корисна сваком човеку који зна за Бога и брине се за своју душу. А на трећем су месту Песме Богу и роду, које су први пут издате у Крагујевцу пред сами почетак II Светског рата, али су убрзо биле ратом уништене, тако да је врло мален број сачуван. Покретачи и издавачи „Богомоље” нит се хвале нит се куде својим послом но с љубављу пружају ову књигу Србима и Српкињама на читање и размишљање о оном што је по речи Христовој „једино на потребу”. А Исус рече Марти: Марта, Марта, бринеш се и трудиш за много, а само је једно на потребу. Али је Марија изабрала добри дијел, који се од ње неће узети (Лука 10,42).
Еп. Николај


0 молитви

Свети Јован Златоуст пише: Ко се Богу моли, с Богом разговара. Свак од нас зна како је то нешто велико да човек беседи с Богом, но ова почаст не може се речима исказати. Да, јер ова почаст превазилази и достојанство ангела. У молитви нема зида између човечије и ангелске природе; молитва те издваја од животиња а сједињује те с ангелима. Онај ко се целог свог века труди у молитви и служењу Богу, лако постаје сличан ангелима по животу, части, благородству, и по мудрости и разуму.

Када ђаво види душу ограђену врлинама, не сме јој близу доћи, јер се боји њене моћи и силе, коју јој даје молитва, која храни душу јаче него што хлеб храни тело.

Молитве су нерви душе. Нерви држе тело у поретку, у чврстини, у живим покретима; а када неко пресече нерве, тада се губи устројство тела. Тако исто и душа помоћу светих молитава држи се у хармонији, у снази и лаким покретима на путу светог живота.

Ако ти лишиш себе молитве, исто чиниш као кад би рибу лишио воде; јер што је за рибу вода то је за душу молитва. Помоћу молитве можеш проћи кроз ваздух и воду, узићи на небо и стати близу Бога.

Молитве и мољења праве од људи храмове Божије; па као што злато, драго камење и мермер украшавају царске дворе, тако молитве украшавају душе верујућих, то јест храмове Христове. И каква може бити већа слава молитве него то што нас она чини храмовима Божјим, и да Онај кога ни сва небеса не могу да обухвате, кроз молитве улази у душу живу”.


Свети Симеон Солунски: „Милост Божија није ништа друго до благодат Светога Духа, коју ми грешни треба да просимо од Бога, говорећи стално: Господе, помилуј ме! Јави милост своју, Господе мој, на мени грешном, који сам у жалосном стању, —

дај ми духа силе, да ме он укрепи против ђаволских искушења и мојих грешних и опаких навика;

дај ми духа разума, да бих се уразумио, дошао к себи и поправио се;

дај ми духа страха, да бих се страшио да Тебе увредим, те да бих извршивао заповеди Твоје;

дај ми духа љубави, да бих љубио Тебе, и не удаљавао се од Твоје близине;

дај ми духа мира, да сачувам у миру душу своју, да средим расејане мисли моје, и да имам тишину у души;

дај ми духа чистоте, да ме он одржи чистим и неоскверњеним грехом;

дај ми духа кротости, да будем тихе нарави у општењу с мојом браћом хришћанима, и уздржан од гнева;

дај ми духа смерности, смиренија, да не будем охол и не мислим о себи високо.

Све ово садржи се у краткој молитви: Господе, помилуј ме!

Молитва је узрок спасења, извор бесмртности, несакрушива стена Цркве, неодољива тврђава страшна за демоне а спасоносна за нас.

Молитва нам даје снагу за извршење свију заповеди Христових.

Усрдна молитва је светлост разума и душе, светлост неугасива и непрестана.
***