Страна: 150
► Остали детаљи

Прво и највеће чудо Свете Петке је чињеница да је њено тело годинама било закопано у земљи и да није иструлило, него, на против, Богом прослављено да својом нетрулежношћу и чудотворношћу сведочи тајно Христово васкрсење. Њене свете мошти у граду Јашију, уистину, подсећају на живог човека који је само накратко уснио. Али, да нико од радозналаца и неверника не би испитивао њено тело, оно је запечаћено у везеном белом одејању, преко кога је постављен везени покров. Под главом светитељке је извезено јастуче, на њеном челу је сребрни венац, а на грудима икона са њеним ликом коју народ целива.
Чудо је и то да су Петкине мошти сачуване као ретко којег светитеља. На њима нема никаквог оштећења иако су прошле и кроз воду и кроз ватру. Много пута преношене су из једне земље у другу, од једног народа другоме, из једне цркве у другу, али то на њима није оставило трага.
Чудо је и то како су мошти Свете Петке остале неоштећене у страшном пожару који је уништио храм Света Три Јерарха у Јашију, где су боравиле око 250 година. Било је то у ноћи између 26. и 27. децембра 1888. године. Црквењак је заборавио да угаси свећу која је била постављена на дрвеном свећњаку поред светитељкиног кивота. Сат-два касније, запалио се свећњак, покрови, балдахин, одежде и сам кивот, који је био окован сребром и златом. Ватра је истопила сребро и злато, али дрвени кивот био је нагорео само споља.
Сви су веровали да је огањ уништио мошти Свете Петке. Али, кад су отворили кивот, видели су да је светитељкино тело цело. Само је јастуче под њеном главом било мало од дима загарављено. Ватра није успела да растопи ни печате од воска на светитељкиним ризама. Чудесно спасавање Петкиних моштију потврдиле су тадашње градске власти у Јашију, које су о томе оставиле писмени документ. То је било једно од највећих чуда које је учинила ова светитељка - целе ноћи почивала је неозлеђена, на усијаном жару, као на мекој постељи.
Међу чудима која се свакодневно збивају поред Петкиних мироточивих моштију у Јашију највише је исцељења од разних болести, затим избављења од великих опасности, од ратова, куге, суше и страшне смрти. Преподобна Параскева помаже сиромашнима, неправедно окривљенима, мајкама у невољи, ђацима, студентима, војницима, свима који полажу наду у њене молитве. Она излази у сусрет свакоме ко од ње нешто тражи, ако је то Божја воља.
МоШтима Свете Петке у Јашију дневно пристижу стотине њених поклоника, сваки са својом муком и невољом. Неки траже помоћ, неки долазе да јој заблагодаре на примљеном дару. Она им пружа моралну и духовну утеху, уточиште за смирење, исцељење од најтежих болести.
Некима се Света Петка јавља у сну, некима на јави. За њу с правом кажу да успоставља најживљи, готово опипљив контакт са верницима. Занимљиво је да се Србима највише јавља као жена у црнини, а житељима Молдавије као жена у белој одећи.
Колико је живо општење између ове светице и оних који од ње траже помоћ говори и то да Света Петка зна да опомене људе који крше пост петком или оне који раде недељом. Због ових њених опомена у народу је самоникао обичај да се држи пост уочи празника Свете Петке, назван Петковача и Петковица. Док теши и блажи у невољама и страдањима, објављује оздрављење од болести, Света Петка понекад наговештава и казну за оне који су горди и непоправљиви.