Аутори: превод са грчког и словенског, увод и схолије епископ Атанасије умировљени херцеговачки
Страна: 267
► Остали детаљи

„Прослов“ Епископа западноамеричког Максима Васиљевића

Познато је да епископ Атанасије Јевтић своје књиге пише или приређује са великом акрибијом и ерудицијом и да оне садрже додатке који превазилазе уобичајене напомене које подразумева класичан научни апарат. Такав приступ од читалаца тражи додатну пажњу и напор, али доноси и многе користи.

Све ово се односи и на преводе три беседе светог Григорија Богослова „о двојици најзнаменитијих и највећих Епископа и богослова његовог времена, а можда и свих времена – Атанасија и Василија; трећа пак беседа је репрезентативна за самог Григорија као Епископа, тачније Архиепископа Цариградског, коју је он упутио сто педесеторици Отаца учесника Другог васељенског сабора и представља подсетник на дуг свију да у љубави и истини граде и чувају јединство Цркве Христове“


Након овог кратког Прослова Владике Максима, следи „Избор из литературе“ који нас упућује на најмеродавније студије о делима Григорија Богослова и на њихова издања (и критичка грчка и француска), која је преводилац користио:
Мигне ПГ т. 35-36;
ΒΕΠΕΣ, т. 58-64, Атина 1982-86;
ΕΠΕ, т. 1-10, Солун 1975-86;
СЦх, Церф/Парис 1969-1999.

Преводиочев „Увод“ је опширна студија (стр. 11-78) „Свети Григорије Богослов (329-390) као Архиепископ Цариградски (379-381)“ која је посвећена „његовом литургијском спомену, као великом Служитељу Речи-Логосу Христу. Јер је Григорије Богослов веровао у истиниту реч, у Реч Истине, и деловао њоме у Духу Светоме, и зато је његова реч била поистовећена са вечном Ипостасном Речју Божијом – Христом Богочовеком.“

Напомена „О беседама Светог Григорија укратко“ доноси попис свих 45 сачуваних, са назнаком о чему се и када говори. Преведене у овој књизи су:

- двадесет прва, „Похвала Атанасију Великом“, о празнику светог Атанасија, 2. маја 379. године;
- четрдесет трећа, „Надгобно слово Великом Василију“, Кесарија, август-септембар 381 (или 1. јануар 382. године);
- четрдесет друга, „Опроштајна у присуству сто педесет Епископа Сабора у Цариграду“, говорена у храму Свете Софије крајем јуна – 9. јула 381. године.

Дају се и информације о словенским преводима Григоријевих беседа у рукописима (руске и српске провијенције) од XИИ до XВ века, које је Владика Атанасије такође консултовао током превођења „Три беседе о епископима“.

Испред сваке преведене беседе је краћи (на две стране) „Увод преводиоца“ са мноштвом занимљивих података који се односе на шири контекст у којем конкретна беседа настаје.

Нормално, многи делови све три беседе, у форми фуснота, имају опширна објашњења (схолије) Епископа Атанасија.

Као додатак, Владика Атанасије је превео педесетак стихова Григоријеве песме „О свом животу“, чије смо делове недавно објавили, у преводу Челица Миловановић, у Каленићу. (Додуше, Владика Атанасије тај превод критикује, јер је, по њему, Ч. М. ту песму „препричала; теолошка места доста лоше“.)

На самом крају књиге је превод „Химне Богочовека Христа“ (Песма 32, 1-19).

На једном месту, желећи да илуструје колико је велика и важна теологија светог Григорија Богослова, Епископ Атанасије наводи речи светог Козме Мелода Јерусалимца: „Све што ко за Григорија похвално каже, или учини, одушевљен његовим речима, то говори и чини Христу, а част Христу је јасно и част Оцу Родитељу. Григорије пак, то да јесте и зове се Богослов достојно је добио; а други, и само поставши григориослови (γρηγοριολογοι), добили су славу. Јер који говори Григоријеве речи, Христа изговара, а изговарање Христа јасна је теологија, теологија Тројице најистинитија, од Које је њему и дато да је говори, и озакоњена је да се кроз њега изговара.“