Аутор: са сиријског изворника превео Небојша Тумара
Страна: 86
► Остали детаљи

Благословио: Njegovo Preosveštenstvo episkop šumadijski G. Jovan

УВОД

Дело чији превод овде доносимо, спада у дела за која се без сумње може рећи да су потекла из пера Светог Јефрема Сирина (306-373). Химне о Рају припадају жанру који се на сиријеком jезику назива мадраше, и које се по свом обиму, будући да броје петнаест химни, сврставају међу краћи скуп мадраша које је за собом оставио овај најзначајнији Свети Отац сиријског језика.

Химне или мадраше Светог Јефрема - О Вери, О Нисибису, Против јереси, О Чедности, О Цркви, О Рођењу Христовом, О Рају, О Посту, О Пасxи, дошле су до нас преко бројних манускрипта који потичу из шестог века. Код већине њих наслови химни односе се тематски обично само на прву групу химни. Тако Xимне о Ниcибису, у свом првом делу говоре о овом граду, док у другом делу, тематска оса око које се химне концентришу, представља Христов силазак у Шеол. Овако разврставање химни по свему судећи потиче из касног петог века и не можемо поуздано рећи да ли оно потиче од Светог Јефрема. У случају циклуса Химни о Рају, као и код оних који су мањег обима, проблематика разврставања химни није наглашена. Једино химне XIII и XIV, по својој конструкцији одступају од осталих, будући да настоје да изграде алфабетски акростих.

У овом делу, Свети Јефрем гради своју теолошку визију око прве и друге главе Књиге Постања. Користећи књижевну форму стиха, писац открива дубља значеља библијског наратива и генијално преноси пуноту хришћанског откровења преко само две библијске главе. Стога не треба да чуди да је овај светитељ прозван Лира Духa Светога, будући да су лепота његовог израза, богатство значења његових стихова и дубока теолошка интуиција, препознати као део инспирације и откровења. Због овога се сваки преводилац налази у незахвалном положају. Компромис превода може се поредити са муцањем, док је фрустрација произишла из немогућности потпуног претакања једног језика у други, делом ублажена бројним фуснотама, којима настојимо да укажемо на додатна значења речи и богатство метафора које се налазе иза њих.

Не треба да нас изненади то што се Свети Јефрем изражава у поетској форми. Мадраше не представљају изум Светог Јефрема. Управо су његови противници, представници учења која је Црква одбацила као јеретичка, међу њима Бардаисан (154-222) и Мани (око 216-276), преко мадраша износили своја учења. Потенцијал поетске форме увидео је и Свети Јефрем, па слично својим претходницима чије су химне углавном изгубљене, мајсторски користи сиријски језик, наводећи читаоце који потичу из грчког језика да посумњају да су варвари користили углађене rpчке песничке облике како би свој језик довели до савршенства.

Мадраше представљају у строфама написане химне или оде, у којима сваки стих следи модел - одређене слоговне поделе, који може да варира од веома једноставних модела, нпр. 5+4+5+4 слога, па до оних сложенијих. У мадрашама рима није присутна. Ако се и нађе, њена функција је да изазове пажњу читаоца. У манускриптима се налазе и упутства на који начин треба да се мадраше певају. Испред сваке строфе налази се и њихова мелодија, тзв. кала, међутим пошто не постоји нотни систем који је бележио ове мелодије, оне су за нас остале непознаница.

Химне о Рају користе униформну поделу стихова на слоroве: 5+5. 5+5. 7. 5+5. Такође, ове химне, имале су и своју посебну мелодију, која је касније по њима и прозвана pаjcкa, чији једини, нажалост неми сведок, представљају наводи у разним манускриптима.

Да бисмо разумели химнографију Светог Јефрема, потребно је имати на уму да се она базира пре свега на библијским изворима, које је понекад тешко тачно идентификовати. Такође, Свети Јефрем користи богати фолклор месопотамског културног круга, чија древност сеже до самих почетака писане историје. Тако, веровање да божанство обитава на светој планини представља једно од општих места религијских система који су се смељивали на географском подручју између река Тигра и Еуфрата. У својој визији, и Свети Јефрем сагледава врт Раја као планину, на чијем врху се налази сам Бог. Овај писац, често је у дијалогу са различитим погледима на свет, било оним који потичу из паганских религија, грчке философије или праксе јеврејског народа, што само указује да је свет којем је Свети Јефрем припадао био веома комплексан, и да се никако не може сводити на оно што се понекад назива оригинално или чисто семитско хришћанство.

* * *

Стихови Светог Јефрема не служе за читање него за ишчитавање. Поређење овог дела, са нашим претходним преводом прозног Тумачења на Књигу Поcтања и Изласка, биће за читаоца од посебне користи.

Подела на стихове биће обележена бројевима. Када стихови творе алфабетски акростих, поред броја додаћемо и слова сиријске азбуке.

Да би текст био разумљивији, заменице смо често преводили са именицама, које смо обележили курзивом.

На крају, искрено се надамо да ће овај превод подстаћи итересовање шире читалачке публике за богато врело сиријске хришћанске традиције, и да ће делом употпунити празнину која постоји у патристичкој библиотеци српског језика.

О Васкрсу 2012. године
Преводилац