Страна: 416
► Остали детаљи

Уз светог Антонија Великог и пустињске оце чије су изреке записане у Старечнику, дело светог Макарија Египатског - кога је православна Црква прозвала Великим - представља један од стубова на којима почива духовност Цркве од Истока. Објављујући, по први пут на српском језику, дела овог светилника Христовог, верујемо да ће она помоћи многима да нађу пут истинске побожности који води у живот вечни. Највећи српски учитељи од Светог Саве до оца Јустина Поповића надахњивали су се учењем светог Макарија и трудили се да испуне оно што је он завештао свим православним хришћанима.


САДРЖАЈ

СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ
ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

1. Алегоријско тумачење виђења које описује пророк Језекиљ, 7
2. О царству таме, тј. греха, и о томе да једино Бог може да нас отргне од таме и да нас избави од робовања нечастивом кнезу, 16
3. О томе да би браћа међусобно требало да живе у чистоти, простодушности, љубави и миру, а да борбу и битку воде само са унутрашњим помислима, 19
4. Да би се хришћани удостојили небеских похвала од Бога и анђела, морају пажљиво и брижљиво водити своју борбу у арени овога света, 23
5. Велика је разлика међу хришћанима и људима овога света: једни, имајући у себи духа света, у срцу и у уму свезани су земаљским оковима, док други желе љубав небеског Оца и једино Њега имају за предмет свих својих жеља, 39
6. Требало би да се они, који желе да угоде Богу, моле у миру, безмолвију, кроткости и премудрости како не би, молећи се нападно гласно, свима постали саблазан. У овој беседи налазе се два питања: Да ли су престоли и венци вештаствене творевине? Шта означава дванаест престола Израиљевих?, 55
7. О Христовом снисхођењу према човеку. Ова беседа такође садржи у себи неколико питања и одговора, 59
8. О томе шта се догађа са хришћанима у време док творе молитву и о мерама савршенства, тј. о томе могу ли хришћани да достигну савршену меру, 63
9. О томе да се Божија обећања и пророштва испуњавају у различитим испитивањима и искушењима, и да се од искушења нечастивога избављају они који су привржени јединоме Богу, 67
10. О томе да се дарови божанске благодати чувају и умножавају смиреноумљем и усрдношћу, а да се губе гордошћу и нерадом, 73
11. О томе да је сила Светога Духа у човечијем срцу слична огњу; још о ономе што нам је потребно за разликовање помисли које се појављују у срцу, а такође и о мртвој змији коју је Мојсеј приковао на врх дрвета и која је послужила као праобраз Христа. У овој беседи садрже се два разговора: један је разговор Христа са злобним сатаном, а други разговор грешника са сатаном, 76
12. О Адамовом стању пре него што је преступио Божију заповест и након што је изгубио и свој сопствени и небески лик. Ова беседа садржи неколико веома корисних питања, 85
13. О томе какав плод Бог захтева од хришћана, 94
14. О томе да они, који су Богу посветили помисли и ум, чине то у нади да ће се просветлити очи њиховог срца, да Бог такве удостојава да у светости и највећој чистоти приступе Св. Тајнама и дарује им Своју благодат; такође и о томе шта би требало да чинимо ми, који желимо да добијемо неко од небеских добара и најзад о томе да су апостоли и пророци слични сунчевим лучама које пролазе кроз прозор. Осим тога, беседа поучава и томе шта је сатанска а шта анђелска земља - јер су обе неопипљиве и невидљиве, 95
15. Ова беседа садржи у себи опширно учење о томе, како би душа требало да у светости, непорочности и чистоти обитава пред својим Жеником - Исусом Христом, као и нека веома поучна питања - на пример, о томе, да ли ће сви удови устати приликом васкрсења, али и многа друга - о злу, о благодати, о слободној вољи, о достојанству људскога рода, 99
16. О томе да су духовни људи подложни искушењима
и недаћама које потичу од првородног греха, 125
17. О духовном помазању и слави хришћана и о томе да нам је без Христа немогуће да се спасемо или да постанемо причасници вечног живота, 133
18. О благу хришћана, односно о Христу и о Светоме Духу Који их на различите начине води ка достизању савршенства, 141
19. Хришћани који желе да напредују и узрастају дужни су да себе приморају на све што је добро, да би се избавили од греха који живи у њима и да би се испунили Светим Духом, 146
20. Једино Христос, истински исцелитељ унутрашњег човека, може да исцели душу и да је украси одеждом благодати, 152
21. Хришћанину предстоји двострука битка, унутрашња и спољашња; ова друга се састоји у удаљавању од земаљских разонода, док се прва одвија у срцу и води се с помислима
на које нас наводе нечисти духови, 156
22. О двојаком стању оних што одлазе из овог живота, 159
23. Као што царски и скупоцени бисер могу да носе само они који су се родили од царског семена, тако и небески бисер могу да носе само чеда Божија, 160
24. Стање хришћана слично је трговини и квасцу.
Као што трговци сабирају земаљску добит, тако и хришћани сабирају помисли, расејане по овом веку. И као што се од квасца укисели све тесто, тако и греховни квасац прониче у васцели Адамов род, али Христос у верне душе полаже небески квасац доброте, 162
25. Ова беседа говори о томе да ниједан човек, уколико није укрепљен Христом, није у стању да надвлада искушења нечастивога и показује да је неопходно да жудимо за божанственом славом; осим тога, она поучава да смо посредством Адамове непослушности почели да робујемо телесним страстима, и од овог ропства избављамо се тајном Крста; најзад, ова беседа показује колико је велика сила суза и божанског огња, 166
26. О достојанству, скупоцености, сили и делању бесмртне душе и о томе како душу искушава сатана, и како се она избавља од искушења.
Овде су додата и нека веома поучна питања, 172
27. Овом беседом завршава се опширно расуђивање започето у претходној, а говори о достојанству и стању човека-хришћанина; она поучава многим корисним стварима везаним за слободну вољу, присаједињујући томе и нека питања, испуњена божанственом мудрошћу, 185
28. У овој беседи описује се и оплакује несрећа душе, јер услед греха Господ не обитава у њој; такође се говори о Јовану Крститељу, тј. да нико од рођених од жена није већи од њега, 197
29. Дељење благодати људском роду Бог извршава двојако,
с тим што ће на праведном суду тражити њене плодове, 201
30. Да би ушла у Царство Божије, душа мора да се роди од Светога Духа, и о томе на који се начин ово догађа, 205
31. Верујући треба да се измени у свом уму и да у Богу сабере све помисли, у чему се заправо и састоји целокупно служење Богу, 210
32. Слава хришћана већ сада обитава у њиховим душама, а у време васкрсења она ће се показати и прославиће тела, према мери њиховог благочашћа, 214
33. Морамо се непрестано и усрдно молити Богу, 220
34. О слави хришћана које ће се [те славе] о васкрсењу удостојити њихова тела, просветивши се заједно са душама, 222
35. О старој и новој суботи, 224
36. О двојаком васкрсењу душе и тела, и о различитој слави васкрслих, 226
37. О рају и духовном закону, 227
38. Потребно нам је много пажње и расуђивања да бисмо препознали истинске хришћане и онога ко је истински хришћанин, 233
39. Због чега нам је Бог дао божанско Писмо?, 236
40. О томе да су све врлине, али и сва рђава дела, међусобно повезане и да, као карике у ланцу, зависе једне од других, 237
41. Веома су дубоке тајне одаје душе, која постепено узраста и у благодати и у пороцима, 241
42. Човека ка савршенству, или ка ономе што му шкоди, не води оно спољашње, него оно унутрашње, односно, или Дух благодати, или дух злобе, 243
43. О напредовању човека хришћанина, чија сва сила зависи
од срца, а што се овде и описује у разним примерима, 245
44. О томе какву промену и какво обнављање у човеку хришћанину извршава Христос, Који исцељује душевне страсти и болести, 250
45. О томе да човека може да излечи једино долазак Христов, а не неко умеће или богатство овога света. У овој беседи указује се на велико сродство човека са Богом, 255
46. О разлици између речи Божије и речи света, између чеда Божијих и чеда овога света, 259
47. Алегоријско тумачење онога што се догађало под Законом, 262
48. О савршеној вери у Бога, 270
49. Нема довољно разлога да се човек одрекне наслада овога света уколико неће учествовати у блаженству онога века, 273
50. Бог чудотвори у светима Својим, 276

НОВОПРОНАЂЕНЕ БЕСЕДЕ СВЕТОГ МАКАРИЈА ЕГИПАТСКОГ
Прва беседа, 281
Друга беседа, 285
Трећа беседа, 290
Четврта беседа, 293
Пета беседа, 297
Шеста беседа, 300
Седма беседа, 304
Осма беседа, 312
Девета беседа, 316
Десета беседа, 324
Једанаеста беседа, 328
Дванаеста беседа, 331
Тринаеста беседа, 334
Четрнаеста беседа, 339
Петнаеста беседа, 344
Шеснаеста беседа, 346
Седамнаеста беседа, 357
Осамнаеста беседа, 360
Деветнаеста беседа, 364
Двадесета беседа, 366
Двадесет прва беседа, 370
Двадесет друга беседа, 373
Двадесет трећа беседа, 376
Двадесет четврта беседа, 382
Двадесет пета беседа, 384
Двадесет шеста беседа, 391
Двадесет седма беседа, 394
Двадесет осма беседа, 400