Страна: 18
► Остали детаљи

Благословио: Episkop niški Irinej

Православље је на првом месту - Житије, и то - Свето Житије, а на другом месту- наука, и то животна, опитна, благодатна наука, у којој нема ничег схоластичкимртвог и протестантски-рационалистичког. Православље има своју методику и своју педагогику, то су - Житија Свјатих. У њима су изнети многовековни васпитни методи православни, помоћу којихје Православље стварало од несветих људи - Светитеље, од грехоликих душа - Христолике душе. Једино се у Житијама Светих налази право православно учење о души, учење израђено многовековним благодатним опитом, учење о томе шта је људска душа, откуда долази, куда иде, каквим се средствима, методима и подвизима очишћава и постаје христолика. Житија садрже пранославну психологију, опитно-благодатну психологију, која је сушта супротност псевдоопитној психологији Запада, психологији ohne Seele (=без душе). Осим тога, Житија Светих садрже опитно оправдање догмата: у њима се догматика јавља као опитна наука, наука преживљавана (= проживљавања). Животи Светитеља су изаткани од преживљавања православних догматских и моралних истина. У Житијама се налази и сва православна етика, опитно представљена, изражена и оправдана.

Житија садрже у себи оно што Православље чини православним. У њима се показује и непобитно доказује да је Православље - Живот, а не теорија, опитна наука, а не гомила безживотних правила. Житија Светих стварају убеђење да је лилни православни опит - једини начин да човек постане право славан, да позна Православље и да проповеда Православље. То је једини пут и другог нема: сваки други пут, посредно или непосредно, Одводи Католицизму и Протестантизму.

Због свих тих разлога изучавање Житија Свјатих је најнеопходнија неопходност не само за свештеничке кандидате, већ и за сваког православног хришћанина.