Страна: 107
► Остали детаљи

Благословио: Episkop bihaćko-petrovački Hrizostom

Ријеч је о првом Житију нама готово непознатог угодника Божијег, који је своје овоземаљско постојање отпочео у санском крају 1714. године, да би се овим Житијем и вратио у њега, овај пут као неугасива воштаница пред Престолом Христа Господа, Којем је неуморно служио сав свој живот, и за Кога је мученички пострадао у 18. вијеку, у вријеме прогона православних хришћана на подручјима данашње западне и централне Румуније, када је римокатоличка црква, потпомогнута моћном Хабзбуршком монархијом, настојала да под своје окриље преведе што већи број православних Румуна и Срба.

Али Свети Висарион, заједно са својим састрадалницима, неуморно се борио за очување светоотачког предања и истините Цркве Христове, због чега је себе предао страдању, знајући да вјечност пребива једино у Истини. И због тога нам се и враћа, након три вијека проведена у нашем забораву, да нас помогне, укријепи и ојача, како бисмо и ми посвједочили истинитост Јеванђеља Христовог нашим животима, ријечју и дјелима, да бисмо се показали као достојни потомци духовних предака, од којих је један свакако и Свети Висарион Сарај Сански. Колико је Промисао Божији уткан у сваки сегмент нашег овоземаљског постојања свједочи и податак да је Епископ Г. Хризостом крстио састављача овог Житија, Милоша Ернаута, баш на дан када се молитвено прославља Свети Висарион Сарај Сански, 3. новембра, сада већ давне 1991. године.

Ово Житије представља први корак ка поновном сједињењу санског краја са својим јединим Светитељем, а за којег се доскоро, нажалост, није ни знало. Наиме, на канонским подручјима Српске Православне Цркве не постоји ни један храм посвећен овом дивном Преподобномученику, те је наша обавеза да ту историјску неправду исправимо својом захвалношћу и памћењем, како бисмо били удостојени благослова Светог Висариона Сараја Санског, који и данас молитвено заједничари са нама у Христу Господу.