Autor: Селимир Радуловић
Strana: 396
► Ostali detalji

У насловном есеју своје нове књиге Светло из очеве колибе – О духовности и култури, Селимир Радуловић, песник, есејиста и антологичар, каже: „Moj песнички живот је, даровима Оног који све Дарује, Оног који je саздано све, испунио два песничка живота. Први, окончан крајем осамдесетих година прошлог века, у оквиру којег сам, без остатка, извршавао налоге такозваног занатлијског писма. Писао сам поезију, нисам писао песме! У том се духу, рекао бих, изнедрује деведесет одсто песничке продукције у Србији и Европи. Moj поглед је, истовремено, ишао и к миту и к неусколебивој песничкој ризници старих стихова, у којој су смештени најлепши песнички узорци у минуле две хиљаде година. И у сенци великих песничких храстова, као што су Хомер, Данте, Шекспир, Бајрон, Гете, Хелдерлин, Новалис, Кавафи, Тракл, Рилке - тече мој други песнички живот.“