Аутор: Милутин Дедић
Страна: 114
► Остали детаљи

Благословио: Njegova Svetost patrijarh srpski Irinej

Садржај

I ДУХОВНИ ХОРИЗОНТИ - ХОРИЗОНТИ СВЕТЛОСТИ, 17
II ОТИСЦИ СВЕТЛОСТИ У КАМЕНУ И ДУШИ, 21
III НЕПРОЛАЗНО У ПРОЛАЗНОМ, 31
IV У ОКРИЉУ MAJKE СВИХ ЦРКАВА, 41
Градња, 45
Живот у камен уклесан, 53
Тренутак приближења, 56
Неми сведоци живота, 57
Будни чувар снова, 58
Ктитор и његов клесар, 59
Испосница, 60
V СВЕТЛОСТ ЈАЧА ОД МРАКА, 65
VI ОДБЛЕСЦИ И ТРАЈАЊА, 73
VII ПОЛИФОНА САГЛАСЈА ДУХОВНИХ ТОКОВА, 83
Духовни токови, 85
Дијалог, 87
Пред кућом Воје Ђурића, 90
VIII СРАСТАЊЕ, 93
IX СЛАВА ТЕБЈЕ ГОСПОДИ, 99
Избор литературе, 102
О аутору, 103
Рецензије, 105
Имена у тексту, 110


Протојереј др Александар Д. Средојевић
СВЕТЛОШЋУ КА ИСТИНИ И ПРАВДИ

Осврт на књигу Милутина Дедића Светлост у тами векова

Слава Богу да се у право време појављује ова дивна и душеспасоносна књига, Светлост у тами векова, и то из пера вредног историчара уметности, сликара и публицисте Милутина Дедића. Писац је аутор бројних књига и многих слика, који је рефлектором своје душе и ума заронио у миленијумске дубине векова. Остављајући нам у овој јубиларној 800. годишњици Српске православие цркве, све свете, минуле периоде наше славне и мученичке прошлости Свете Србије, свог рода српског од рођења наше аутокефалне Српске цркве, 1219, које да није било, као родитељске Мајке чуварке и препородителже, ни нас сигурно данас не би било. Аутор је учинио много труда те је на крилима свога богољубивог ума запловио све до антике, скоро у претхришћанско време, наводећи поред крштених народа Јевреја (којима сам богочовек Господ Исус Христос, с пресветом мајком Богородицом и апостолима припада), Грке, Римљане и друге крштене народе. Како је Исус учио: „Заиста, заиста ти кажем: Ако се ко не роди водом и духом, не може ући у царство Божије“ (јн 3,5). Дал>е, апостол јеванђелист Јован каже: „Који у њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер није веровао у име Јединороднога Сина Божијега' (јн 3,18). Дедић набраја разне народе и племена која нису прихватили Христову науку „светлост света', да их је јеванђел>ска сила Искупител>а и Спасителе Богочовека Христа осветли и просветли и у здравл>у кроз цркву његову и Оцу небеском приведе. Ти народи и племена: Етрурци, Авари, Гепиди, Хазари, Херули и други ишчезли су с лица Земл>е. Јер како учи Свети Кипријан Картагински: „Коме Црква није Мајка ни Бог му није Отац“, он нестаје. Што је у Старом завету Господ казао преко боговидаца пророка Мојсија народима и племенима, нацијама и генерацијама, појединцима и породицама: „Гле изнесо данас преда те живот и добро, смрт и зло. Сведочим вам данас небом и земљом да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот, да будеш жив ти и сјеме твоје“ (б.Мој 30,15 и 19).

Слично наведеним речима из Библије, Милутин Дедић, који је рођен у Шибенику 1935, приморским балканским просторима и шире, куда су мисионарили Свети апостол Павле, други апостоли, Света браћа Ћирило и Методије, Свети Сава Српски и његовинастављачи проповедају и речима усменим и писаним, то и он својим сликама и текстовима сведочи кроз поглавља ове књиге. То су: Духовни хоризонти хоризонти светлости, Отисци светлости у камену и души, Непролазно у пролазном, У окрил>у мајке свих цркава, Светлост јача од мрака, Облесци и трајања, Полифона сагласја свих духовнихтокова, Срастање и Слава Тебје Господи.

Сва поменута поглавља аутор је обрадио историјским, питьсим приповедањем и украсио својим бројним уметничьсим сликама, да читалац напаја знањем и око и душу Јер како вели Свети Николај Српски: „Уби нас незнање.“ Што смо заробили себе у туђини... Поред петовековног етничког робовања у страним империјама, духовног више од пола столећа, пробудисмо себе и скоро још увек робујемо у безбожно) идеологији марксизма... Неки наши савременици пишу и говоре: „Па ми смо секуларна, световњачка држава и друштво световно" Док нам непорециво Дедић својом књигом, као у духовно) симфонији са закл>учком „Слава Тебје Господи" поручује да нисмо само секуларни већ пре свега сакрални Света Србија и српски народ, чију државу су свеци створили и основали: Немања (Свети Симеон Мироточиви) са синовима Светим Савом и Стефаном Првовенчаним и њиховим настављачима. О томе сведоче сакралне светиње, најпре манастир Студеница, назван Мајком свих српских цркава, Хиландар, Т)урђеви ступови, Жича, Пећка патријаршија, Морача, Рача, Троноша, Грачаница, Високи Дечани, Милешева, Сопоћани, Грачаница у САД, Крка, Крупа, Драговић, Архангели, Савина, Раваница, Лазарица, Манасија, Каленић, Градац, Копорин, Крушедол, Јазак, Острог, Лепавина, Комоговина, Марча, Ковиљ и друге светиње, које је народ са светитељима у сеобама носио и саградио све до споменхрама Светог Саве на Врачару, као духовну круну Београда. Поред светородних Немањића с Немањом и децом а особито Светог Саве, који је у Никеји, у време византијског цара Теодора Првог Ласкариса од цариградског патријарха Манојла / Харитопула Сарантена хиротонисан за првог српског архиепископа 1219, писац нам наводи и остале светородне Лазаревиће, Бранковиће, Петровиће и друге чије задужбине описује речју и сликом. Са задужбинама владаре Радислава, Владислава, Уроша, Милутина, Драгутина, Стефана Дечанског, Душана, Уроша, Лазара, Деспота Стефана с мајком Милицом, Ангелином с њеном светом породицом, Стефаном, Јованом и Максимом. Као и многи други знаменитим од рода српскога, Сава Владиславић Рагузински (из Дубровника, који је у време цара Петра Великог 17221725. као његов дипломата регулисао границу између Кине и Русије и Кине иМонголије) подигао је Савинград (данашњаКјахта) с храмом Св. Саве Српског. Не само ми Срби већ и други православии народи: Руси, Грци, Бугари и остали, славе наше свете и на фрескама и иконама их сликају. Чак и католици их у својим делима и песмама чеснују као: Мавро Орбини, Андрија Змајевић, фра Андрија Качић Миошић, шибенички бискуп у делу Разювори уюдни народа словинскощ где пева: „Рад имена светител>а Саве Словинскога све државе славе." У славу Божију и Светога Саве код свих светих Срба граде се светиње и пишу дела како на истоку и западу, северу и југу, не само Балкана већ и у васељени где има православних Срба који се још нису расрбили, расправославили, разћириличили и разбаштинили. Јер, Српска православна црква чувала je и чува идентитет и континуитет Срба.

Још је Бук Стефановић Караџић 1849. писао „Срби сви и свуда" говорећи о преваренима, о милион конвертита који су се помуслиманили и поримокатоличили и онима који су остали у вери Светог Саве и Симеона, држећи се свете православие вере, њих око три милиона, утемељених на светих Седам васељенских сабора на њих нас упућују Милутин Дедић, Војислав Т)урић, Воја Билбија и други. То је управо и Христова наука његово јеванђеље да се воле сви људи, њихова вера и поштује нација. То је православии богољубиви ход кроз живот пред Богом понизно а пред људима исправно и усправно, за Богочовеком Христом који је „пут и истина иживот" (јн 14,6). Свети Сава, у данас поколебаном свету и нашој невеселој неизвесности, поручује (уосталом као и Милутин Дедић) да пођемо за њим као он за Христом, за светлошћу и ка „сунцу правде". „Приђите да послушате мене / страху господњем научићувас / и рећићу вам у чему је пропаст, у чему је спас"

У недељу Свих Светих 2019.



Милутин Дедић
Историчар уметности, сликар и публициста. Рођен у Шибенику 1935. године. Дипломирао историју уметности на Београдском универзитету 1962. године.

Ликовна активност
Излаже од 1959. године. Имао је тридесетак самосталних и више колективних изложби у земљи и иностранству: Београд, Суботица, Шибеник, Приштина, Лондон, Брисел, Сремска Митровица, Загреб, Тршић - Вуков сабор, Парсе сур Сарт, Трст, Сирогојно, Ниш... Илустровао је око 30 књига поезије и прозе. Педагошки рад: у Крупњу 2006. и 2007, по властитом програму, организовао је Малу школу цртања. Одржао је око 100 предавања о манастиру Хиландар.

Писац је предговора за каталоге више самосталних и колективних изложби. Учествовао је у раду бројних ликовних колонија.

Културна политика
Иницирао је и водно пројекат о култури рада.

Програмирао је и реализовао програме из културноестетског образовања одраслих и радио на унапређењу културно-уметничког аматеризма радника.

Активно је учествовао на многим симпозијумима у земљи и иностранству, где се расправљало о културној политици: Брисел, Москва, Праг, Будимпешта...

Издавачка и публицистична делатност
Објавио, с Михаилом Вујанићем, монографију Воденица, божја и ђавоља; збирку записа Кука облака (ауторско издање), монографију Тршић (ауторско издање) и Трг тишине (путопис о нама).

Публиковао je бројне текстове из културне политике и ликовног живота у дневним новинама и периодици. У Политици је објавио фељтон о школском броду Јадран. Од 20. јануара 2008. сваке недеље у Вечерњим новостима објављивао је ликовне и литерарне записе у рубрици „Спикарев маратон“.

Био је главки и одговорни уредник часописа Културни живот.

Филм, радио и телевизија
Иницирао је документарно-поетски филм Светибор (режија Драгомир Зупанц).

Коаутор је серије прилога за емисију „Енциклопедија за радознале“ на РТС-у.

Учесник емисија: „Код два бела голуба“, „Музика коју волим“, „Огледало душе“, „Боја ноћи“ и других.

Поштанске марке
Поводом обележавања 800. годишњице манастира Хиландар, „Југомарка“ је издала серију поштанских маркица с четири његова мотива овог манастира. Штампане су и две марке с Дедићевим мотивима Грачанице и Дечана.