Аутор: приредио Јован Србуљ
Страна: 492
► Остали детаљи

Док свет који у злу лежи и самом себи припрема уништење у таласима очаја и бесмисла, тражећи од Свете Горе да се претвори у туристичку атракцију и ишчезне са обзорја историје, дотле светогорски монаси свету нуде своју љубав и жртву, бол и подвиг, као исцелење и очишћење од сваке лажи и смрти. Томе је доказ и ова књига писана огњеним прстом Духа Светога Који је исписао и Мојсијеве таблице на Синају и оценио Апостоле на дан Педесетнице.

Савремени атонски Старци обраћају се човеку 21. века, сломљеног од егоизма и растргнутости између материјалног и пролазног и онога што је вечно у њему. Ако је тачно да је душа оно што боли кад је цело тело здраво, и ако од пророка Исаије знамо да Христос био болник и вичан болестима (Ис. 53, 3), онда је ово књига о болу који може да постане извор непролазне радости Васкрсења, само ако се претвори у ношење крста до победе.

Данашњи човек је уморан од поука које никога не поучавају и нарцисоидног богословља претвореног у средство за стицање академских титула. Треба му неко ко ће га не само научити, него и слушати, па и ћутати, ако треба с њим. Јер, после зала 20. века, после Аушвица и Гулага, у време клонирања и генетски модификоване хране, када, како би рекао Франц Кафка, сви бродови плове под туђим и лажним заставама, истина је понајвише у ћутању али не у аутистичном ћутању увређеног егоцентрика, него у плодној тишини љубави за коју нема непријатеља. Сви старци светогорски који у овој књизи говоре испуњени су таквом љубављу и бригом за свет који, саздан ни из чега, без Бога тоне у ледени бездан ништавила.

У књизи се налазе поуке и савети Светогорских стараца: монах Мојсије Светогорац, старац Јосиф, Јеромонах Христодул Светогорац…