Аутор: Старац Јосиф Ватопедски
Страна: 457
► Остали детаљи

Света Гора је планина Мајке Божје. На њој живе синови светлости, који се, попут Светог Григорија Паламе, Господу моле речима: „Просветли таму моју“. Што су обасјанији, то све више себе смиравају и осећају како је човекова тама стална претња постојању. Старци попут Јосифа Ватопедског подсећају да на путевима вере има много трња и камења, али да је циљ такав да се свака препрека заборави у радости којој нема почетка и краја. Што смо ближи Богу, ближи смо једни другима, и зато светогорско монаштво воли све нас – између осталог, учећи нас стазама светлости. Искуство, опрез, мудрост, али и младића храбрости и спремност да се похита у сусрет Ономе Који је, јер је Спаситељ, и Лав у Јагње – то је суштина још једне књиге поука из светогорске ризнице старчества, какво је и оно Јосифа Ватопедског.